Звали су је Божанствена

Специјално за "Политику"
БЕЧ – Марија Калас је, свакако, једна од најфасцинантнијих личности 20. века. Њен необичан живот, невероватна амбиција, скандали везани за наступе (отказивање концерата), али и "мушице" типичне примадоне успели су да је доведу до нивоа култа личности једне Мерилин Монро или Џеки Оназис.

Дете грчких емиграната у Америци, Калас се сели у Атину у својој четрнаестој години. По завршетку конзерваторијума започиње 1939. каријеру у атинском Олимпија театру. У жељи за великим признањем тражи начин да изађе изван оквира грчке уметничке сцене, а њен живот креће у жељеном правцу у моменту када упознаје италијанског бизнисмена Ђованија Батисту Менегинија за кога се неколико година касније удаје и који улаже и новац и контакте у промоцију своје супруге.

Тада Марија Калас узима италијанско држављанство и сели се у Милано. Још већу подршку налази у диригенту Серафину који јој поверава највећи задатак у каријери: 1949, за мање од недељу дана, спрема улогу Елвире из Белинијеве опере "Пуританци" за коју у Венецији доживљава овације. Од тада јој популарност оперске диве није више довољна – жели да је славе и као најлепшу жену на свету. У мање од шест месеци топи више од десет килограма и мења имиџ који је истовремено фаталан и сексипилан.

После једног од извођења Белинијеве "Норме" у лондонском Ковент гардену упознаје Аристотела Оназиса и, недељу дана касније, Оназис позива диву и њеног супруга на крстарење. На јахти се налазе и Винстон Черчил, Џеки Кенеди, многобројни глумци и чланови светског џет-сета. Како то примећује редитељ Франко Зефирели: "Били су двоје најпознатијих и најмоћнијих Грка на свету и имали су сличне животне приче... Било је једноставно немогуће да се између њих ништа не догоди." Немало потом, Марија Калас напушта свог мужа и сели се у Париз код Оназиса.

У својој каријере Марија Калас је сарађивала са три најпознатија италијанска редитеља: Лукином Висконтијем, Пјером Паолом Пазолинијем и Франком Зефирелијем: са Висконтијем на инсценирању опере "Травијата", Зефирелијем – иначе блиским пријатељем – у "Травијати", "Тоски" и "Отелу". Пазолини је за улогу Медеје у свом истоименом филму од почетка имао на уму Каласову, за коју је рекао: "Она је истовремено најмодерније жена коју знам али у њој живи и жена антике: мистериозна, магична, у којој дивља невероватан лични конфликт". Поводом ове своје улоге, дива је приметила: "Обожавам изазове... морала сам да научим да стојим пред камером и да глумим а да не певам. Први пут се од мене очекивало да не певам."

Са све већим порастом интересовања јавности за Марију Калас, расте и жеља ове диве за апсолутном доминацијом на оперској сцени што доводи до личних сукоба са директорима Скале, Ковент гардена али и са колегама . Од својих послодаваца тражи да је плате "цент више" од других певача, само да би и званично, међу осталим звездама, заузела више место. Зефирели у своме документарном филму "Калас заувек" иде толико далеко да тврди како Калас није умрла од срчаног удара, већ да ју је 1977. отровала пијанисткиња Васо Девеци која је, потом, присвојила сву дивину личну имовину.

На изложби се могу видети костими и накит из "Норме", "Травијате", "Пуританaцa" и "Медеје", које је Марија Калас носила на сцени, али и ретке фотографије снимљене током представа. А дугометражни документарни филм отвара тајна врата њеног живота: у њему о диви говоре најблискији сарадници, певачи и пријатељи.

Изложба траје до 17. септембра.