Као да је бакар ничији

МАЈДАНПЕК – Када би сада био "неко" у држави Србији, Светислав Радивојевић Цаце би од Мајданпека сворио Елдорадо. Као у оно време када је он тамо радио и руководио, дуго и успешно, почев од 1954. године, када је као млади инжењер рударства (и стипендиста Мајданпека) стигао у Хомоље да гради нови рудник бакра. Био је потом први управник новог копа у изградњи, па директор у Мајданпеку и Бору, па председник општине у Бору, па директор смедеревске железаре у најполетнијој фази њеног развоја... родом из Опорнице код Крагујевца, и после одласка у пензију често је међу Тимочанима. не може да се начуди зашто борски гигант још посрћ, а у невреме. Све у њему запиње упркос томе што већ три године бакар на светском тржишту има цену знатно изнад просечне у дужем периоду.

Као да су и бакар и његов комбинат сада ничији. Зар је могуће да овде таворе и при цени од 9.000 долара за тону, а то је четири пута више него пре шест година. Толика цена, а производња готово замрла, рудокопи опустели, механизација на њима дотрајала, топионица на издисају. Бакра мање пет пута...

Како у "Сартиду" може

– Невероватно је да је "Сартид" сада у свему изнад Борског комбината и већ сама та чињеница указује на узроке борске кризе – каже Радивојевић. – Некада је Бор предњачио и много је значио за привреду целе СФР Југославије, а сада је "Сартид" у свему бољи.

Радивојевић каже да је срећна околност што смедеревском компанијом руководе прави стручњаци и менаџери, а Бор и његов комбинат "збуњује" наша неодлучна држава. И срећна је околност што су Американци у "Сартиду" затекли најсавременију технологију у коју је Светислав Радивојевић годинама уграђивао и себе. Да нису дошли Американци од Смедерева не би остало ништа.

Истина, држава је и Смедерево продала будзашто, али је то ипак неупоредиво мањи грех од оног који та иста држава чини према Бору. Није смела часити када је већ било видљиво да бакру цена расте све брже и брже. Морао се наћи капитал да се повећају производња и извоз и тако дугорочно обнови и стабилизује производња.

– држава је мудро поступила 1965. године, када је цена бакра осетније порасла. Борски комбинат добио је помоћ и искористио је максимално за развој. Достигнута је годишња производња од 150.000 тона бакра (десет пута већа од садашње) а извоз је премашио 300 милиона долара. И тако је то трајало годинама – каже Радивојевић.

Поучан пример Мајданпека

Ипак, Радивојевић каже да је и данас најбоље упућен у прилике у Мајданпеку. Зову га понекад да посаветује јер је тамо и најдуже и науспешније градио. Једна његова бележница препуна је цифара, графикона и прорачуна. Зна тачно и када је и ко, после његовог одласка за Смедерево, овај рудник запустио и дозволио да руда остане под јаловином. Јуриле су се само издашније партије рудишта, а раскривку (јаловину) нико није скидао. И тако се рудник запарложио. Има у њему руде, али треба скинути огромне количине јаловине да би се до ње дошло. Нити се има чиме, пошто је рудничка механизација у жалосном стању, нити има ко да плати велике трошкове. Већ је уложено око 50 милиона долара у обнову, али треба уложити још толико. Што пре то боље, док цена не крене у стагнацију. Да се у посао кренуло пре три године, када је и бакар осетније поскупео, већ би данас сви уживали у изобиљу.

А може се, вели рударски стручњак (био је годинама и омиљени предавач на Рударско-металуршком факултету у Бору) кренути и са мање пара, фазно. Јужни ревир мајданпечког копа, сада у обнови, може се "разгодити" у три дела. Потребан је кредит само за прву фазу, а затим би се из профита финансирала друга, па из друге трећа фаза. Исплативост је извесна, а резерве оверене и у најпознатијим лабораторијама у свету. Мајданпечки рудник има у руди бакра и "пратећег" злата више него иједан у свету. Има и веома траженог паладијума.