Камени напредњак

Да ли ће и ка­да Го­ран Ра­до­са­вље­вић Гу­ри, бив­ши ко­ман­дант Жан­дар­ме­ри­је, би­ти зва­нич­но про­мо­ви­сан у но­вог чла­на Срп­ске на­пред­не стран­ке (СНС), мо­жда и ни­је то­ли­ко ва­жно – чи­ње­ни­ца је да он већ уве­ли­ко уче­ству­је у ак­тив­но­сти­ма ове пар­ти­је. На­пред­ња­ци ка­жу да је он по­ма­гао у при­пре­ма­ма пред­из­бор­не кам­па­ње за ло­кал­не из­бо­ре у Аран­ђе­лов­цу.

Та­ко СНС у сво­јим ре­до­ви­ма има чо­ве­ка, нај­бла­же ре­че­но, за­ни­мљи­ве би­о­гра­фи­је. За ње­го­во име ве­зу­ју се зна­чај­ни до­га­ђа­ји но­ви­је срп­ске исто­ри­је – слу­ча­је­ви „Ра­чак” и „Би­ти­ћи”, пе­то­ок­то­бар­ске про­ме­не и пре­да­ја Ми­ло­ра­да Уле­ме­ка Ле­ги­је, осу­ђе­ног за уби­ство пре­ми­је­ра др Зо­ра­на Ђин­ђи­ћа.

На­ди­мак Гу­ри, што на ал­бан­ском зна­чи ка­мен, до­био је то­ком ра­та на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, ко­ман­ду­ју­ћи је­ди­ни­ци­ма за про­тив­ге­рил­ску бор­бу.

Ра­до­са­вље­вић је пред­во­дио опе­ра­ци­ју у се­лу Ра­чак, на ју­го­за­па­ду Ко­сме­та, 1999. го­ди­не, ко­ја је би­ла не­по­сре­дан по­вод за бом­бар­до­ва­ње СРЈ и јед­на од нај­зна­чај­ни­јих та­ча­ка оп­ту­жни­це про­тив бив­шег пред­сед­ни­ка Сло­бо­да­на Ми­ло­ше­ви­ћа. Пен­зи­о­ни­са­ни ге­не­рал срп­ске по­ли­ци­је је за овај до­га­ђај ре­као да је то би­ла пер­фект­но из­ве­де­на, ле­ги­тим­на по­ли­циј­ска ак­ци­ја, у ко­јој су уби­је­ни на­о­ру­жа­ни те­ро­ри­сти, при­пад­ни­ци та­ко­зва­не Осло­бо­ди­лач­ке вој­ске Ко­со­ва. Као по­твр­ду ње­го­вих ре­чи, Ра­до­са­вље­вић је на­вео да је у Штут­гар­ту, у ба­зи НА­ТО за Евро­пу, до­био ме­да­љу и да је та ак­ци­ја ушла у уџ­бе­ни­ке за спе­ци­јал­не је­ди­ни­це НА­ТО сна­га. Слу­чај „Ра­чак” ни­кад ни­је био про­це­су­и­ран у Ха­шком три­бу­на­лу.

Ра­до­са­вље­вић, 5. ок­то­бра 2000. го­ди­не, ни­је по­слу­шао на­ре­ђе­ње да спре­чи до­ла­зак де­мон­стра­на­та у Бе­о­град, а 2001. го­ди­не по­ста­вљен је за пр­вог ко­ман­дан­та Жан­дар­ме­ри­је, спе­ци­јал­не је­ди­ни­це МУП-а Ср­би­је.

Ве­ли­ку пра­ши­ну у јав­но­сти по­ди­гао је ње­гов од­ла­зак из по­ли­ци­је 2005. го­ди­не, по­сле че­га се у ме­ди­ји­ма спе­ку­ли­са­ло да је у бек­ству. Срп­ска по­ли­ци­ја рас­пи­са­ла је 2007. го­ди­не по­тра­гу за њим, по­што се ни­је по­ја­вио као све­док на су­ђе­њу про­це­су за уби­ство бра­ће Би­ти­ћи.

Тим по­во­дом, Ра­до­са­вље­вић се пред су­дом по­ја­вио 2008. го­ди­не. Ре­као је да је био ру­ко­во­ди­лац обу­ке у На­став­ном цен­тру МУП-а у Пе­тро­вом Се­лу, где су бра­ћа Би­ти­ћи уби­је­ни, али да о зло­чи­ну не­ма не­по­сред­них са­зна­ња. На пи­та­ње због че­га је дао от­каз у МУП-у, ис­при­чао је да је то усле­ди­ло на­кон пре­да­је Ми­ло­ра­да Уле­ме­ка Ле­ги­је, ма­ја 2004. го­ди­не, ка­да му је бив­ши ми­ни­стар по­ли­ци­је усме­но на­ре­дио да Уле­ме­ка, уме­сто у за­твор, до­ве­де у про­сто­ри­је МУП-а.

По­сле од­ла­ска из по­ли­ци­је, Ра­до­са­вље­вић је осно­вао аген­ци­ју за фи­зич­ко-тех­нич­ко обез­бе­ђе­ње. Ра­дио је на Бли­ском ис­то­ку и об­у­ча­вао спе­ци­јал­це ли­биј­ског пред­сед­ни­ка Мо­а­ме­ра ел Га­да­фи­ја.

У ин­тер­вјуу јед­ном днев­ном ли­сту ре­као је да му је од­ла­зак из МУП-а био нај­те­жи тре­ну­так у жи­во­ту. Уни­фор­му ко­ман­дан­та Жан­дар­ме­ри­је чу­ва код ку­ће и обла­чи ка­да иде у лов. Зи­ми га љу­би­те­љи Ко­па­о­ни­ка ви­ђа­ју на ски­ја­шким ста­за­ма, а ле­ти на мо­то­ру кро­се­ру по бр­ди­ма ове пла­ни­не.

Ро­ђен је 1957. го­ди­не у Аран­ђе­лов­цу. У Бе­о­гра­ду је за­вр­шио Фа­кул­тет за фи­зич­ку кул­ту­ру. По­чет­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка ушао је у ре­до­ве По­себ­них је­ди­ни­ца по­ли­ци­је.

Да­ни­је­ла Ву­ко­са­вље­вић