ДАВИД И ГОЛИЈАТ

У Србији се месецима водила оштра и емотивна расправа о Сребреничкој декларацији, под имплицитном претпоставком да ће њено усвајање, између осталог, нешто да промени у томе како Србију види остатак света.

„Они који нису спремни да донесу једну овакву декларацију у ствари додатно бацају љагу на свој властити народ”, тврдио је председник Тадић.

Али, чак и да је то тачно, ту љагу мало ко други примећује. Резултати анкете америчких гласача које је на узорку од 2.017 испитаника прошле недеље спровео Zogbу International показују да су, кад је амерички народ у питању, ефекти усвајања декларације занемарљиви.

Пођимо редом. Упркос томе што се вест о декларацији појавила у великом броју америчких медија – при чему су интерпретације декларације од стране тих медија изазвале додатне полемике у Србији – наши подаци показују да је декларације српског парламента о Сребреници свесно свега 10 одстоАмериканаца.

Да ли сте свесни скорашње декларације српског парламента о масакру у Сребреници?

У оквиру овог малог сегмента свесних, само трећина каже да је Декларација побољшала њихово мишљење о Србији и Србима.

На који начин је декларација променила ваше мишљење о Србији?

Неуспех декларације у овом погледу је резултат просте чињенице да је у основи америчке перцепције Србије – као и великог броја других земаља – огромна и снажна индиферентност. Негативни стереотипи присутни у медијима попут „Њујорк тајмса” и Си-Ен-Енаимају ограничен ефекат на шире јавно мњење. Извештаје „великих” медија о Србији људи у великој мери игноришу – примера ради, писмо председника Тадића у „Волстрит џорналу“,на чије колумне читаоци често шаљу стотине коментара, у време писања овог текста, није имало ниједан једини коментар. Када коментари и постоје, њих у највећој мери пишу људи пореклом са Балкана. Подаци јасно потврђују ову тезу:

Какво је ваше мишљење о Србији?

Упркос томе што перцепција Србије у Америци нагиње негативној, када су у питању ратови у бившој Југославији, релативно мали број Американаца (око 16 одсто) Србију издваја као посебног кривца:

Која од наведених опција је најближа вашем виђењу ратова на Балкану током деведесетих?

Америчко познавање рата у Босни показује пре свега свест о сопственом незнању, а мимо тога мање-више реалан осећај за величину трагедије.

Колико је, по вашем мишљењу:

Око 45 одсто Американаца се или не сећа бомбардовања Србије из 1999, или о његовој оправданости нема мишљење. Међу онима који се сећају, две трећине бомбардовање сматрају оправданим. Упркос томе, занемарљив број Американаца прижељкује веће присуство САД на Балкану.

Да ли верујете да САД треба да игра мању или већу улогу на Балкану?

Декларација је, наравно, имала неколико различитих циљева, и могуће је да је, за разлику од обичног света, заиста импресионирала званичнике и бирократе. На први поглед, они су они који се питају, па можда има смисла угађати њиховим захтевима, чак и кад су ефекти на шире јавно мњење занемарљиви или чак негативни.

Међутим, та стратегија на дуже стазе може да се обије о главу. Наши људи често нису свесни колико у америчком политичком животу доминира димензија домаће политике. Примера ради, посета потпредседника Бајдена Београду је у америчкој политичкој свести била далеко мањи догађај од његове посете једној од 435 изборних јединица. Сам председник Обама је отказао серију посета највишег дипломатског ранга да би по разним америчким забитима убеђивао обичне људе у врлине новог закона о здравству.

Амерички политичари се врло брзо обрћу када закључе да су њихове позиције непопуларне. Због тога угађање тренутнимпозицијама тих политичара може на дуге стазе да буде контрапродуктивно. Ако српски политичари већ желе да се баве перцепцијом балканских ратова у белом свету, треба двапут да размисле да ли њихова мета треба да буде народ или власт.