Купиш гаће – добијеш слику

Панчево – У нашој највећој „сиротињској робној кући” више нема вреве каква се могла видети пре годину-две. Тада се између тезги буквално ишло постранце, а лактовима крчио пут. Сада се хода комотно, као на свакој другој пијаци. Неки у томе виде најаву краја чувеног бувљака, док други, у које спада и Данило Бјелица, директор панчевачког „Зеленила” које газдује бувљаком, мисли да ће пијаца још дуго задржати крепкост. Директор мора да буде оптимиста, јер његово ће предузеће од бувљака ове године зарадити више од 250 милиона динара.

Да панчевачки бувљак више није обавезно одредиште грађана васцеле Србије сведочи слабо интересовање за станове и локале у недавно изграђеној згради. Да је понуда учињена коју годину раније, купци би се јагмили, за цену не би марили. Поред ове зграде, друга, као изашла из бајке о Ивици и Марици, недовршена. Намена јој је била јасна, али су потребе за издавањем соба и магацинског простора Кинезима пресахле.

Једина добра ствар у новонасталој ситуацији јесте, објашњавају нам запослени на бувљаку, што више нема по педесет џепарења у једном дану: „мање људи, мање лоповлука”.

Млађа жена, која сама надзире огромни штанд са патикама, жали се да нема посла. Питамо, како продаје фалсификате познатих марки за 700 до 900 динара, зар то није забрањено? Гледа нас подозриво, али на крају ипак изусти: „Ма, код нас је све могуће.” До ње штанд са фармеркама. Има новопазарских, али и мађарских, зависи од модела, каже продавачица. Хаљинице четири стоје, за стотку добијете четири пара мушких чарапа. Траже се дресови фудбалских репрезентација. Сви су дизајнирани онако како стварно изгледају, осим репрезентације Србије. Њени дресови су дати у неколико верзија, па ко шта воли. Највише се траже дресови наше и италијанске репрезентације. Цена по дресу 500 динара, „на више” сто динара мање. Најоригиналнији позив купцима упућује наш човек запослен код кинеског трговца: „Купиш десет пари гаћа, добијеш уметничку слику на поклон.” Ограђује се, вели, то никако не значи да су само они без гаћа љубитељи уметности.

Да је овде купац постао редак звер да се наслутити по томе што Кинези, чим питате за цену, одговарају питањем: „На висе?” Ако им одговорите негативно, њихова воља за разговором нагло сплашњава.

Нико у управи бувљака не може да објасни зашто се ни на једној тезги не издају фискални рачуни, иако је свака регистрована као самостална трговинска радња. Кажу, ко зна по чијем наређењу, финансијска полиција обилази ова три хектара ограђеног простора. А да ли држава губи? Губи, него шта, али...

Трговина мобилним телефонима, која је овде годинама била међу највећим, потпуно је спласнула. Сада најбоље раде они који продају српску варијанту „брзе хране”. Мирну коегзистенцију наших и кинеских трговаца нарушавају само строго одвојена места за припрему хране. Док је на нашим незаобилазан роштиљ са припадајућим менијем, код Кинеза је ту вок са купусом и специјалном тестенином. Кинези су ценовник за своја јела истакли само на кинеском, што речито говори о интересовању посетилаца бувљака за њихову храну. Наши тек звирну у вок и продуже ка белим бубрезима.

------------------------------------------------------------ 

Кинези се лаћају безбол палица

Наше и кинеске трговце дели и начин обрачуна у свађама. Наши се „часте”, зна се како, а Кинези се лаћају безбол палица. Много пута пуцале су главе, разбијене аркаде не вреди бројати. Панчевачка полиција каже да смо ми у односу на кинески начин решавања међутрговинских спорова – један много фин и углађен народ.