четвртак, 13.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 03.05.2010. у 22:00

Андрић ме бранио од Тита

Драгослав Михаиловић (Фото Томислав Јањић)

У Библиотеци града Београда одржан је недавно округли сто о стваралаштву Драгослава Михаиловића (1930), а Завод за уџбенике из Београда, у едицији „Нова дела” објавио је његову збирку „Преживљавање”, са седам нових прича.

Драгослав Михаиловић, један од наших најзначајнијих писаца, рођен је у Ћуприји. Као деветнаестогодишњак био је ухапшен „из политичких разлога” и од 1950. до 1952. године провео је у затворима у Ћуприји, Крагујевцу и Београду (Ада Циганлија) и у логору на Голом отоку. Рехабилитован је 2006. године. Аутор је култних књига: „Фреде, лаку ноћ”, „Кад су цветале тикве”, „Петријин венац”, „Чизмаши”, „Лов на стенице”, „Гори Морава”, „Злотвори”, „Јалова јесен”... Редовни је члан Српске академије наука и уметности.

И у књизи „Преживљавање” указујете на голооточка страдања. Ових дана сведоци смо да су џелати гласнији од жртава?

Нажалост, тако је. Један од највећих џелата – Јово Капиџић ових дана објавио је књигу, слика се по телевизијама, а у Музеју друга Тита представљена је та бесмислена књига. Питам се да ли би неки од Хитлерових зликоваца могао да има промоцију какву је имао Јово Капиџић. О њему сам више пута писао као о највећем живом злочинцу на Балканском полуострву. Више пута сам рекао да је он пролио толико крви да би њоме могао да напуни базен у којем би пливао ради одржавања кондиције. Питам се како га ти паметни новинари, који су га интервјуисали, нису питали како се осећао док је убијао. Чудим се да га нису упитали колико је људи у свом бесмисленом животу побио и да ли је знао зашто их је убијао.

Пензионисани лектор Милоје Зорић видео је свој политички досије 2001. године. Да ли сте Ви видели свој досије?

Почетком јуна 2001. године, тадашња Влада Републике Србије донела је уредбу којом се омогућава заинтересованим људима да могу да погледају своје тајне досијее. Пратио сам догађаје и јавио се на објављени телефон. Тадашњи министар унутрашњих послова Душан Михајловић, кога сам познавао, омогућио ми је, преко Горана Петровића, начелника Службе ДБ, да погледам свој досије. Имао је око 250 до 300 страна. Међутим, када је тајна документација пренета у Архив Србије, у мом досијеу остале су само 63 стране. Такво сам обавештење добио. Из некадашње велике фасцикле нестало је и решење републичког секретара Унутрашњих послова Виобрана Станојевића, о операцији „Муња”. На списку је било и моје име. Ту операцију, ми голооточани разумели смо као листу за ликвидацију.

Да ли сте накнадно нешто успели да сазнате?

После петооктобарских промена, од оба министарства, савезног и републичког, од Зорана Ђинђића, председника владе, и Војислава Коштунице, председника СР Југославије, тражио сам информације о операцији „Муња” и питао ко ме је ставио на листу. Никакав озбиљан одговор нисам добио пуне три и по године. Тек после више интервенција, посредством Министарства правде Републике Србије, добио сам одговор од БИА да у мом досијеу такво решење не постоји. Наговештено ми је, тај документ нисам видео, да ме је на једну такву листу ставила Савезна служба ДБ. На ову листу стављен сам октобра 1979. године, када је Јосип Броз Тито почео озбиљно да поболева, а потом и умро.

Јесу ли уопште престали да Вас уходе?

Моје праћење, стална обавештајна контрола (СОК), како су то звали, трајало је све до 1990. године када сам, изгледа, престао да будем опасан по самоуправну Југославију. Имао сам тада 60 година.

Како је настајала књига „Преживљавање”?

Ниједну од пет приповедних књига, колико сам објавио, нисам написао онако како сам желео. Увек су ми недостајале две-три приповетке. Не ради се, наравно, о цензури, нико ми приче није избацивао из књига, већ ја нисам успевао да их напишем. И у књизи „Преживљавање” остао сам „дужан”, себи и другима, две-три приповетке које нисам успео да остварим. Никада нисам писао брзо. Споро пишем и романе, а приповетке поготову. Једну причу пишем и по две године. Од моје претходне књиге прича „Јалова јесен”, прошло је пуних десет година. Пет средишњих прича у књизи „Преживљавање” написао сам ранијих година, а прву и последњу 2008. и 2009. године.

Један од јунака говори о односу Борисава Станковића и Иве Андрића. Шта је спајало ову двојицу писаца?

У причи „Лепо писање” Иво Андрић веома похвално говори о Борисаву Станковићу. У октобру 1969, у једном већем друштву, био сам са Андрићем на обележавању „Борине недеље” у Врању. Тада сам од њега чуо да је Бора Станковић – писац над писцима. Андрић је често говорио да је имао сличну судбину као Бора: рано је остао без родитеља, сам је морао да се пробија кроз живот. Тај боравак у Врању посебно ми је остао у сећању, јер је тада започела велика партијска кампања против представе „Кад су цветале тикве”, која је играна у Југословенском драмском позоришту. Тито је говорио у Зрењанину 25. октобра 1969, истога дана представа је забрањена, а самим тим у мрак су отишле и моје прве две књиге: „Фреде, лаку ноћ” и „Кад су цветале тикве”.

Стицајем околности, у Врању сам био са Ивом Андрићем, Велибором Глигорићем, Вицом Заниновићем, Ацом Шоповим, Добрицом Ерићем, Стеваном Раичковићем, управо у време када се политичка кампања разгоревала. Како сам на „Бориној недељи” већ био, организатори су се нашли на великој муци: није им било згодно да ме отерају, али ни да ме гледају у Врању.

Како се понашао Андрић?

Као велики господин, као мој пријатељ. Он је, на неки начин, помогао и организаторима „Борине недеље”, јер им је више пута рекао да је добро што су и мене позвали. Хвалио је и мене и моје писање. Мој пријатељ Стеван Раичковић ми је рекао: „Ништа ти они сада не могу због Андрића. Ако нешто и покушају, Андрић ће се вратити у Београд, а онда ћемо и ти и ја сести у воз и вратити се кућама”. Тако је „Борина недеља” прошла без скандала.

А остали?

У Београду, на неком партијском састанку, у Коларчевој задужбини, мој некадашњи професор Велибор Глигорић оштро ме је напао као народног непријатеља, што су објавиле све тадашње новине. О Андрићу се мисли да је био затворен човек, што он јесте, али и као о човеку који је био особењак, који се није интересовао за туђе судбине, што није тачно. Мени су позната још два случаја када је Андрић узимао у заштиту писце који су били на политичком тапету. Један је Бранко Ћопић, кога је Броз напао због „Јеретичке приче”, а други је Ћамил Сијарић.

----------------------------------------------

Речник српскохрватског језика

Ваша борба за српски језик не наилази на разумевање колега у САНУ?

О језику говорим скоро три деценије, од 1981. када сам постао члан САНУ, молећи моје колеге да посвете већу пажњу језику народа Србије, међутим, они то не прихватају. Трају и расправе око Речника српскохрватског језика који објављује САНУ. И на последњем састанку тражио сам да се настави рад на Речнику српског језика, подржали су ме само: Добрица Ћосић, Светлана Велмар Јанковић и Владета Јеротић. Предраг Палавестра, секретар Одељења језика и књижевности САНУ, обавестио нас је да ће комплетан посао на издавању Речника српскохрватског језика бити завршен до 2020. године. То, апсолутно, није могуће, а и ако буде – то ће бити у години када се навршавају три деценије од распада Југославије, а САНУ објављује Речник српскохрватског језика!

Зоран Радисављевић

Коментари0
b6488
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља