Хиподром заувек под земљом

СРЕМСКА МИТРОВИЦА – Пре четири године умро је др Петар Милошевић, који је истраживању античког Сирмијума дао дословно сваку од 40 година свог радног века. Иза себе је оставио много књига и радова по домаћим и страним часописима о једној од престоница Римског царства.

Имао је необичну особину да на научне чињенице монтира визију живота у античком времену, што је пресудно допринело светској популарности археолошких истраживања Сирмијума. Митровчани су га од миља називали градоначелником подземног града, а његову бисту поставили на римски жртвеник из 4. века.

Градоначелник подземног града однео је собом сан који вероватно никада неће бити остварен. Додуше, остваривање сна и сам је орочавао на "једнога дана кад мене не буде", али није допуштао могућност да ће археолози у будућности одолети изазову да откопају једини још неоткопани царски хиподром на планети. Милошевић је у неколико текстова написао како није немогуће да једнога дана хиподром оживи и буде у некој употреби.

Нова етапа археолошких истраживања на локалитету Царска палата почеће крајем августа а одвијаће се на месту са кога се пружао поглед на грандиозни хиподром дуг 450 метара. По близини "корита" хиподрома, вероватно је баш тај део Царске палате служио, без медија у данашњем схватању, за појављивање цара пред великом масом грађана Сирмијума и околине.

Руководилац истраживања у Сремској Митровици др Мирослав Јеремић, из Археолошког института у Београду, посветио је много труда и времена сирмијумском хиподрому, али на откопавање огромног објекта гледа скептично.

– Веома смела идеја сремскомитровачког археолога др Петра Милошевића о откривању хиподрома и његовом стављању у употребу, на жалост, не може да се оствари – рекао је једном Јеремић. – Узбудљиво је замишљати величанствени антички хиподром по коме галопирају коњи, али би подухват био сувише скуп за симболичну употребу. Град увек припада живима, а наше време није оно у коме су коњске трке доминантна забава.

Делови зидова хиподрома примећени су још пре педесет година, али су протумачени као делови одбрамбеног бедема према реци Сави. Трогодишња археолошка истраживања од 1969. до 1971. године, на којима су радили научници Археолошког института из Београда, универзитета у Њујорку и Денисон универзитета у америчкој држави Охајо, отклонила су заблуде о овим масивним зидовима и нашли да су то остаци једног од највећих хиподрома на планети.

Ова југословенско-америчка истраживања, која су водила двојица великих научника – Владислав Поповић и Едвард Оксеншлагер – омогућила су чак и неупућеним Митровчанима да објасне себи порекло "долине" у централном делу Сремске Митровице, од зграде СУП-а у центру града до Јалијске улице према истоку. "Долину" у коју се сместило неколико данашњих улица, у ствари, граде трибине грандиозног хиподрома под земљом. Идеална реконструкција стазе хиподрома, пресеци његових зидова, трибина и другог потврдили су да је сирмијумски касноцарски хиподром био копија других царских хиподрома некадашње глобалне силе. Користећи типолошке норме пројектовања и изградње царских хиподрома, др Мирослав Јеремић је без већих проблема успео да "види" и касноцарски хиподром Сирмијума.

Хиподром је грађен између 316. и 324. године, на подстицај Лицинија и Константина Великог. Био је дуг 450, а широк више од стотину метара. Имао је елиптично тркалиште, огромно гледалиште ношено сводовима преко двеста просторија, које нису имале другу намену. О овом хиподрому извештава и римски историчар Амијан Марцелин, који описује један долазак цара Јулијана Апостата у Сирмијум. Хиподром је своју функцију великог циркуса изгубио у последњим деценијама 4. века, кад су пресахли финансијски извори за његово скупо одржавање.