Брзи одмор у малим хотелима

Врњачка Бања – Најмање десет нових хотела биће отворено за предстојећу туристичку сезону у Врњачкој Бањи. Реч је о мањим објектима, до педесет лежајева, али су сви опремљени „као из бајке”. Стога је и богата понуда у њима, рецимо сваки поседује сопствени велнес центар, а у једном од њих ће од јула почети да ради и модеран аквапарк. Полупансион у трокреветној соби кошта од 1.600 до 3.300 динара. Има, наравно, у понуди и аранжмана за „дубље“ џепове и то се плаћа стотинак евра дневно по особи.

Судећи према започетој градњи, и наредне сезоне биће нових хотела. Но, упркос тим новим смештајним капацитетима, домаћини у Врњачкој Бањи се не надају знатном повећању броја туриста. Напротив, не скривају да би били задовољни обимом лањске посете, а то је 160.000 гостију и око 600.000 ноћења. И, страхују да ли ће достићи те „амбиције“, јер туризам у Србији од почетка ове године бележи пад, али има и знакова охрабрења пошто је током првомајских празника у Врњачкој Бањи било гужве, око двадесет хиљада људи посетило је тог викенда нашу „краљицу бања“.

– То је та врста одмора, такозвани продужени викенд. Нико се више у бањама не одмара и не лечи по 21 дан као некада у време такозваног синдикалног туризма. Томе је и наша понуда прилагођена – каже за „Политику“ Небојша Богићевић, руководилац маркетинга у врњачкој туристичкој организацији.

О понуди за тај брзи одмор и опоравак говоре и називи програма које, примера ради, нуди специјализована болница „Меркур“, попут „дијагностике за пет дана“, односно провере комплетног здравственог стања. Ту је и краткотрајна школа дијабетеса, затим „менаџерски програм опоравка“, програм против гојазности назван „за ваше најбоље године“ или, уз помоћ стоматолога, програм „осмех на дар“...

Богићевић најављује и низ нових догађаја у области културе и забаве, попут „Бир феста“ у јуну, фестивала народне музике у јулу, радијског фестивала који почиње 21. маја... И овог, као и прошлог, лета од 14. јула на бањској променади почиње карневал, седам дана забаве за све узрасте. Јер, кад су у Врњачкој Бањи дани карневалски, онда је ту и песме, необичних игара, маскенбала, концерата, позоришних представа, изложби, балова, кермеса, техно партија, шаховских и спортских надметања... Тих дана дуж главне бањске улице своје „лудорије“ и маштовитост приказују разне плесне групе, деца, мађионичари, гутачи ватре, витезови, музичари...

После су на реду „озбиљнија” збивања у Врњачкој Бањи, попут Фестивала филмског сценарија… када стижу филмаџије и љубитељи ове уметности. Иначе, према устаљеном програму, и овог лета у Врњачкој Бањи одржаваће се бар по једна културна приредба дневно. Такође, гост може разгледати место из популарног возића, који је од ове године еколошки, на електрични погон, или из ваздуха. Лет изнад Бање од двадесетак минута за једну особу кошта само хиљаду динара... Ту је, наравно, и ноћни провод у дискотекама, баштама ресторана и ноћним клубовима.

Наравно, бањски туризам прате и проблеми, посебно комунални, о којима смо поразговарали са Зораном Сеизовићем, председником општине:

– Увођењем блок-тарифе у наплати и довођењем додатних 40 литара воде за пиће решили смо питање „сувих славина” у шпицу сезоне. Надам се да ћемо ускоро разрешити и блокаду бањске аутобуске станице, на наше а и на задовољство радника који штрајкују четири месеца. Остаје – и не знам када ће бити коначно решен статус бањског угоститељског предузећа „Фонтана“, које је тренутно у тој делатности највеће у Србији, а после раскида купопродајног уговора ради као „државно” и овој општини дугује око стотину милиона динара... Ни сам не знам зашто се поново не нуди на продају – наглашава Сеизовић. 

Тако, упркос свему, ипак се стиче утисак да Врњачка Бања успева да очува давно стечену привлачност којој нису одолели ни краљеви, генерали, амбасадори, књижевници, научници… Уосталом, овде су се лечили и римски легионари, а прва анализа воде урађена је још у време владавине кнеза Милоша Обреновића, када је утврђено да је „врњачка вода млака, кисела и лековита“. Онда је врњачки свештеник Јефтимије Поповић ту угостио владику Јоаникија, а срески начелник Павле Мутавџић се излечио од „отока црне џигерице“ па је после све учинио да се 1862. године оснује „Фундаторско друштво кисело вруће воде” у Врњцима, а 1869. буде отворена и прва туристичка сезона. 

Мирољуб Дугалић