Носталгични самит

"Како је добро видети те опет", обратио јој се речима као из оне, некад популарне, песме "Нових фосила" о добрим старим временима. Задовољство је било обострано и видљиво, потврдили су малобројни сведоци прошлонедељног специјално аранжираног сусрета Маргарет Тачер (80) и Михаила Горбачова (75) у елитном ресторану "Ајви" у лондонском Вест енду.

Седећи једно поред другог, интимно и пријатељски с руком у руци, двоје некадашњих хладноратовских актера, са различитих страна света и гвоздене завесе, провели су вече утонули у разговор, потврдио је за "Дејли мејл" уредник магазина "Тетлер" Горди Грејг који је био домаћин, заједно са двојицом руских бизнисмена, оцем и сином Александром и Јевгенијем Лебедевим.

По правилу, термин "специјални односи" важи за трансатлантско партнерство и везе између Лондона и Вашингтона, али на врло посебан начин, само у случају Тачерове и Горбачова, примењив је и на релације с Москвом.

Прва и једина жена на челу владе Уједињеног Краљевства (1979–1990) и последњи вођа совјетске социјалистичке државе (1985–1991) неспорно су од самог почетка, када су се први пут срели, имали добар контакт заснован на узајамним симпатијама.

Опште је познато да је Тачерова била та која је у Горбачову открила (приликом његове прве посете Лондону, средином осамдесетих година пре него што је постао генерални секретар КПСС) нетипичног кремаљског апаратчика и препоручила га Западу, чувеном реченицом "Са тим момком се може радити".

И мада су то биле године када је светом и даље доминирала равнотежа страха, а председник Сједињених Америчких Држава Роналд Реган називао СССР "империјом зла", творац совјетске гласности и британска гвоздена дама (Горби и Меги из новинских наслова) нашли су се на заједничком терену разумевања и приближавања два света.

А да ли је баш све било тако идилично? Спољнополитички саветник Горбачова Анатолиј Черњајев који је о послу у Кремљу написао књигу "Мојих шест година са Горбачовом", а недавно су у Сједињеним Америчким Државама (на нтернет-сајту Архива националне безбедности) објављени делови из његовог приватног дневника, тврди да је све била само глума, "ђаволски паметне" Маргарет Тачер.

По Черњајеву, премијерка се смишљено "умиљавала" Горбачову и "шармирала" га како би уз његову подршку "надмашила све Коле и Митеране, па чак и Регане", цитира "Њу стејтсмен".

Истовремено је постојао проблем у виду совјетске помоћи штрајку британских рудара. Черњајев бележи како је Савез радничких синдиката инсистирао на трансферу милионског (рубаљског) износа штрајкачима, упркос обећању Горбачова Тачеровој да то неће чинити.

Лично Черњајев је био против такве донације, јер, с обзиром на то да је требало да буде тајна, "ништа не би допринела ствари интернационализма". А тек, да се којим случајем за тако нешто сазнало, "Меги" не би оклевала да се "баци блатом" на "особу себи тако драгу", написао је Черњајев.

Без обзира на мишљење овог кремаљског инсајдера и његову оцену да је премијерка своју "велику ролу играла од јутра до вечери", Маргарет Тачер и Михаил Горбачов представљали су занимљив двојац, а да је у том односу постојала и нека лична компонента, независно од политичких утицаја и калкулација, потврђује и то што су остали у вези и пошто су обоје постали бивши, па је тако прошлог новембра Горбачов био међу званицама на прослави 80-рођендана Тачерове.