Пусти компас и гледај право у крст

Крагујевац – Локалној управи изгледа није било довољно што је одлуком о подизању крста на самом улазу у град дигла на ноге „пола чаршије“, већ сад као да хоће да испровоцира још жешће реакције и коментаре. Наиме, „Ђурђевдански крст“, висине 18 и распона 11 метара, који се гради на кружном току у приградском насељу Петровац, посред магистралног пута Баточина–Крагујевац, уместо на исток, како налажу правила СПЦ, лицем је окренут нешто више ка –северу, односно североистоку.

Представници градске власти објашњавају да је пројектом било предвиђено да крст буде окренут право према истоку, али да је „мало закошен ка северу“ како би путници из правца Баточине јасно могли да виде „распеће“. За ово „померање“ добили су, кажу, сагласност и благослов епископа шумадијског Јована.

– Да је остало по пројекту, крст би гледао према Илићеву и парку у Илиној води, и не би се лепо видео. Окренули смо га мало ка северу, односно североистоку, да би путници из правца Баточине, а то је главни улаз у град, јасно могли да виде „распеће“ које ће бити извајано на предњој страни крста. Наравно да смо за ову измену добили сагласност владике Јована – каже у изјави за „Политику“ помоћник градоначелника Крагујевца Слађан Радовановић.

Градња „Ђурђевданског крста“, новог „симбола хришћанског Крагујевца“ како је стајало у одлуци, обустављена је пре неколико дана. Радовановић демантује приче које су почеле да круже градом како је до прекида радова дошло пошто су градски челници схватили да су „помешали стране света“.

– Ма, то су најобичније будалаштине. Градња је обустављена из техничких разлога, и само привремено, док се не осуши бетон. Ми ћемо крст подићи упркос свима који нас критикују. То су злуради људи и не могу да схватим зашто то раде. Крст је потребан овом граду, као симбол наше хришћанске традиције, као залог за будућност – истиче Радовановић, наглашавајући да је подизање „Ђурђевданског крста“ и „цивилизацијска тековина“.

Да ли православни крст мора бити окренут искључиво ка истоку, или су дозвољена одступања од овог црквеног правила? Ово питање смо упутили професору Богословије у пензији Димитрију Калезићу. Наводећи примере из своје службе, Калезић је за „Политику“ објаснио да и код нас, као и у другим хришћанским религијама, постоји „извесна толеранција“.

– Ако постоје могућности, онда искључиво ка истоку. Али има и других примера. У Кумодражу, где сам служио, црква је окренута баш како треба, исток–запад, али гробље, где су сахрањени погинули на Сремском фронту, има правац југ–југоисток. Има таквих примера понегде и у Грчкој, а код католика је то чешћа појава. У Словенији су, на пример, неки крстови окренуту према путу, да би се видели, без обзира на стране света – каже професор Калезић, наводећи да ни икону и кандило не можете поставити на источни зид куће или стана, ако је тај зид иза врата.

Према речима нашег саговорника, правац није увек лако утврдити, чак и кад користите компас.

– Компас тачно показује стране света, али сунце не излази увек на истом месту. Кад је лето, оно излази на једном, а кад је зима, на другом месту. Како ћете онда? Уосталом, немају сви људи компас – вели професор Калезић који, иначе, није чуо да се у Крагујевцу подиже велики „Ђурђевдански крст“.

---------------------------------------------

Ништа без благослова владике

Нико од свештеника Епархије шумадијске, са којима смо јуче покушали да разговарамо и добијемо објашњене, није желео да коментарише то што је „Ђурђевдански крст“, мимо правила цркве, добио другачији смер. Поручили су нам да је за то, као и за све друге изјаве, неопходан благослов старешине епархије владике Јована.