Панчевац „под паљбом” баржи

„Они могу да га ударе, на пример, четири пута и да се не деси ништа али пети пут би могла да настане катастрофа”, каже Милутин Игњатовић, директор Саобраћајног института ЦИП, којег је јуче усред ноћи у два сата пробудио телефонски позив. Тражено му је да пошаље стручњаке под Панчевачки мост који је – ко зна који пут, а сигурно не тек пети – претрпео удар натовареног шлепа у један од носећих стубова. Баржа је била део конвоја од осам тегљача које је гурао румунски брод „Меркур 203”, заносећи се под ударима јаког ветра и таласа. Док је поворка пролазила испод „Панчевца”, један од шлепова, на којем се налазило 1.000 тона вештачког ђубрива, треснуо је у пети носећи стуб моста одваливши нешто бетона са њега. Судар се није испоставио опасним по мост, али је шлепу пробијена оплата испод нивоа воде па је, након што га је капетан насукао на обали, напола потонуо. Добар део товара, још заробљеног у спремиштима под палубом, зграбио је али још није отргао Дунав.

– Срећа што је мост добро пројектован и саграђен па је издржљив иако одавно није саниран. Оваква неодговорност ипак више не сме да се допусти. Никад се не зна који би удар могао бити погубан и зато се они морају спречити. На срећу, ни овог пута није било великог оштећења и ударени стуб ће бити поправљен чим време то дозволи. Стабилност моста још није угрожена акумулираним дејством свих удараца које је поднео – објашњава Игњатовић.

Капетан брода је у ванредним околностима добро реаговао, одмах је зауставио моторе, издвојио шлеп и насукао га у близини моста, објашњавају у Лучкој капетанији, али му за грешку следи прекршајна пријава. Осим тога, можда ће и водопривредни инспектори имати за шта да га терете када установе да ли је ђубриво које је доспело у воду загадило Дунав.

– Вода није променила боју али то је само визуелни преглед. Узети су узорци, чијим испитивањем ћемо утврдити да ли има опасности по животну средину. Готово цео товар је још под водом. Компанија која је власник брода преговара са ПИМ „Иван Милутиновић” да они извуку робу на копно, констатују оштећења шлепа и поправе их како би могао да продужи пут – рекла је Соња Симић, начелник београдског одељења водопривредне инспекције.

Ако је за утеху, везови у сидриштима и маринама су овог пута издржали ветар и узбуркану воду и ниједно усидрено пловило није се откачило, као што често бива по времену какво ових дана поново мучи Београд. Барже којима су ветрови и жестоки таласи „скинули поводац” јесу оне које су се до сада затрчавале у стубове Панчевачког моста. Омашка румунског капетана је од оних које се увек могу десити, али није разумљиво то што се држава није потрудила да обезбеди прописна сидришта са јаким везовима и чуварима који би алармирали надлежне када се пловило откачи нити је опремила речну полицију и лучке капетаније чамцима довољно робусним за пресретање подивљалих шлепова. Уместо њих имамо „Панчевац” чији стубови служе као „мрежа” за хватање одбеглих тегљача.

В. Вукасовић