Андрејев – генералов омиљени саветник

Виктор Андрејев је омиљени јунак Ратка Младића, закључак је после читања неколико хиљада страница дневника ратног команданта босанских Срба. Са другим човеком Унпрофора, ветераном совјетске дипломатије, чиновником Уједињених нација – Младић увек дуго разговара и детаљно на десетак страна бележница записује шта му је све Андрејев рекао.

Први пут се ова двојица срећу 1. маја 1992. године. Младић бележи да је Андрејев рекао да „жели да се састане са к.том (командантом) лично и полузванично”. То је забележено пре подне. После следи друга белешка о разговору који је почео у 20.30 часова, а записан је на 13 страница „роковника браон боје без натписа”. Андрејев недипломатски искрено  каже да му се није свидела делегација „која је на челу са Јовићем” ишла на преговоре о Венсовом плану. Рус саветује да се напише писмо генералном секретару УН и председавајућем Савета безбедности да се иде у Москву и Кину, да се осигура држава која ће да тражи да се тај папир нађе на хитном заседању. Следила је анализа односа између Немачке и Француске, Европе и Америке, Јапана и Кине, планова Енглеске... Фаворит Андрејева је био Јапан, није предвидео кинески „бум”, рекао је „Јапан је тајна бомба”, сада изгледа да је то Кина. Младић је сигурно климао главом када је Андрејев говорио: „Западни свет је увек сматрао да су Хрвати запад, а Срби исток. Линија између Хрвата и Срба је увек била линија између запада и истока.”

На крају разговора Младић бележи своје питање: „Како видите решење кризе у нашој земљи?” Као одговор остало је записано: „Одцепљење Босне је најтежи ударац”.

Младић мора да је био охрабрен кад му је на почетку разговора по свему судећи 15. маја 1993. године Андрејев рекао: „Сада је боља ситуација. Америка није постигла сагласност са Европом. Сада су мањи изгледи за интервенцију. Русија неће дозволити интерв.(енцију).” Па још „Промене у ставовима неких земаља су врло уочљиве”.(/slika2)

Ратни командант босанских Срба поново добија савете од другог човека Унпрофора у Босни: „Хуманитарна помоћ мора ићи без проблема”, а мало после и: „Ово је ТВ рат”.

Рус је веома отворен за дипломату, каже да је Морион (Филип, командант Унпрофора) драга особа, али повремено уради страшне ствари „Он је у Сребреници могао довести до катастрофе али сте Ви одлично контролисали ситуацију. Ви сте то сјајно решили.”

Андрејев потом говори да му се не свиђa предлог несврстаних земаља за зоне око Сарајева, цинично примећује да можда несврстанима треба неки рат, али мало касније противречи себи и каже да је идеја безбедних зона боља од бомбардовања. И закључује да је Муслиманима „у интересу да Сарајево остане проблем”.

„Шта би Ви Виктор урадили за Сарајево да сте мене (на мом месту)?” пита Младић и бележи одговор „Пара треба да излази. Морион тражи да стави и вашу и њихову артиљерију под контролу. Ваш проблем је њихова пешадија. Повезати повлачење њихове пешадије са Вашом артиљеријом. У Вашим рукама да остане артиљерија али под контролом УН. Да тражите посматраче да надзиру ситуацију у Сарајеву. УН да гарантују да Мусл. (имани) неће ући са својим снагама на вашу територију. То треба да се уклопи са плавим путевима и чек поинтима. Будите категорични – неможемо да се повлачимо без трупа УН у зони. Немојте рећи ’не’. Само корак по корак са гаранцијама.”

Младићев сарадник, уписан као Тоша, пита „Виктор, да ли би Муслимани прихватили неки облик демилитаризације и могућност извлачења снага” и добија одговор „Они нажалост не желе никакву демилитаризацију. Ми смо их притисли добро, рекли смо им да они желе жртвовати своје људе за интервенцију.”

Андрејев онда хвали као одличну Младићеву идеју да „понудите да се хум(анитарна) помоћ даје преко ваших територија Муслиманима” и да је битно да се писмо пошаље Садако Огати (високи комесар за избеглице УН) и одмах саветује шта писмо треба да садржи.

Младић се интересује за улогу Џерома Брејда и пита: „Шта да урадимо према Овену да га одобровољимо?” и каже: „Виктор, мораћу Вас узети за саветника, слаб сам у политици”. Дипломата је одговорио „А, генерале ви сте у политици Вери гут, екселент, подиже палац, Ви само тако кажете, а супер сте”.

О односима Андрејева и Младића говори и запис из „роковника црвене боје”, а дешава се у Хан Пијеску сат и десет минута пре генераловог разговора са Морионом. Изгледало је то као да је Рус дошао да припреми Србина за сусрет са Французом. Младић бележи: “Виктор: -овен иде аут – Столтенберг можда остаје. – План В-О (Венс-Овен) отишао – Биће у БиХ 1 српска реп(ублика), 2 Хрватске (Мостар – Посавина) 2 Муслим(анске) (Цаз. Крајина – центр. Б) – могућа је још интервенција – иду на Абдића – А Изетб(еговић) балансира, Ганић хоће рат да иде на Србију и Косово – Прилаз муслимана – Провокација.”

После хиљаде прочитаних страна дневника изгледа да је Виктор Андрејев, службеник УН и совјетски дипломатски ветеран можда и једини човек кога је Младић питао за мишљење и савете од прве до последње стране својих бележака. (/slika3) 

Екипа „Политике”