Руски кредит на дугом штапу

Руски кредит од 800 милиона долара, уколико буде уговорен, биће употребљен за завршетак београдског железничког чвора и пруге Ваљево–Лозница, а оно мало пара што претекне, ако остане, отићи ће на ремонт пруге Београд–Бар. О томе су се сагласили представници руских и српских преговарача после тродневног састанка у Београду. Услов да новац буде одобрен су завршени главни пројекти, које ми немамо, и спецификација трошкова са актуелним ценама градње. Ако Руси остану при том ставу, пројектна документација треба да буде комплетирана до краја године, а када би уговор могао да буде потписан – за сада није познато.

Члан преговарачког тима Дејан Ласица, помоћник министра за инфраструктуру каже за „Политику” да представници рускoг Министарства финансија инсистирају на завршетку комплетне документације, како би ризик за инвестирање свели на минимум. Није им прихватљив предлог српских преговарача да се приступи фазној реализацији аранжмана, односно да паре одобравају сукцесивно – како који пројекат буде завршаван. Иако се ово што предлажу домаћини практикује свуда, како тврди Ласица, за Русе такав предлог није прихватљив.

–За станицу „Прокоп” имамо, на пример, комплетну документацију. Она и други колосек пруге према Панчеву могу одмах да почну да се граде. За техничко-путничку станицу у Земуну, као и робно–теретну станицу у Макишу, фале нам делови документације. Трудили смо се да им објаснимо да су то потпуно засебне целине и да „Прокоп” може да се гради независно од станице у Макишу – објашњава помоћник министра за инфраструктуру.

На питање због чега немамо завршене пројекте, ако се о изградњи београдске железнице прича већ три деценије и како су то објаснили Русима, наш саговорник одговара:

– Нетачно је да та документација не постоји. За станицу Земун имамо, рецимо, пројекат стар десет година. Они траже ажурирану документацију и пресек стања на данашњи дан.

Према постојећој пројектној документацији, која је раније послата Русима, обе стране су утврдиле цену радова која се разликује за неких 10 одсто. Завршетак београдског железничког чвора кошта око 220 милиона евра. Пруга Ваљево–Лозница (за чијих 45 километара је документација готова и обезбеђена грађевинска дозвола, а за лакши део трасе, односно преосталих 30 километара треба завршити експропријацију земљишта) кошта око 250 милиона евра. За ремонт пруге Београд–Бар потребно је 230 милиона евра.

– То превазилази 800 милиона долара или 600 милиона евра. У зависности од тога да ли ће се наше министарство финансија одрећи ПДВ-а, део пруге Београд–Бар ће ући у кредитни аранжамн – каже Ласица.

Посебну ставку сваког руског извозног кредита представља њихово инсистирање да руске фирме буду добрим делом ангажоване на изградњи објеката које кредитирају. Само је питање у ком проценту ће њихови грађевинари бити присутни у Србији.

У Министарству финансија кажу да о финансијском делу аранжмана, то јест каматама и роковима отплате, није било речи.

Када и где ће се преговарачи поново састати није познато. Договорено је да за две недеље у Београд поново дођу стручњаци из руских железница, како би са колегама ЦИП-а усагласили неке детаље око пројеката.

М. Авакумовић