Појавио се власник виле

Легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића недавно је, после исцрпљујућег судског спора, враћен Музеју савремене уметности на коришћење. Реч је о вили на Дедињу, власништву државе, која је дата Музеју савремене уметности на управљање. У овом легату приређиване су изложбе све до 1990. године када је одржана ауторска изложба историчара уметности Дејана Сретеновића. Реч је о јединој галерији на Дедињу, коју је 1991. године Музеј савремене уметности делом издао приватној фирми за отварање кафе-клуба. Издати су тераса, башта и приземље виле. Башта овог ресторана касније ће остати позната по случају убиства Дарка Ашанина (1998. године), једног од власника тадашњег закупца, фирме АД Колосеум.

Музеј савремене уметности 1999. године покренуо је судски спор против ове фирме која је неовлашћено издала други спрат куће другој фирми. Закупци су временом почели да изводе бесправне радове у башти и неовлашћено користили спрат куће Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, који им није био издат. Бесправно је постaвљена надстрешница, летњи шанкови, пећ за пицу. На спрату је скинут паркет, стављене су завесе уместо ролетни, тепих је уништен баченим опушцима, однет је лавабо... Приземље је у међувремену претворено у кафану, стилски намештај рестауриран на нестручан начин. Музеј чак није имао ни кључеве од легата. У њему се налазила колекција од 80 дела: слика, скулптура, таписерија од којих су 19 ауторке Милице Зорић, оријенталних тепиха и стилског намештаја из 18. и 19. века.

Проблеми са овим легатом, на жалост, нису решени. Појавио се некадашњи власник ове виле Војин Стратимировић, чија је мајка, са двоје мале деце, 1944. године избачена из ове куће, да би се уселиле официрске породице. Кућа је купљена 1941. године. Овај проблем решаваће се у складу са Законом о повратку имовине. По речима Ане Поповић-Бодрожа, управнице Куће легата, то вероватно није једина кућа за коју се јавио стари власник, а која је у међувремену претворена у мали музеј.

У Београду постоји 21 легат који су уметници својевремено поклањали граду. Али, на утврђивању тачног броја легата који нису завештани граду, тек се ради. Постоји неколико легата у којима живе бесправно усељена лица.

– У Музеју Вељка Петровића у Улици Теодора Драјзера становале су две породице које су биле радници Музеја града! Проблематичан је и легат Риста Стијовића где живи вајар Славе Ајтовски, његов ученик. Стијовићеве скулптуре биле су смештене у једној собици. Ових дана стићи ће судска пресуда са налогом за исељење, јер није било правног основа за коришћење ове куће – музеја. Води се и спор против унука породице Флегл која га је именовала за кустоса овог легата у Улици краља Милана, али градске власти то нису дозволиле, па је унук тужио град, каже Ана Поповић-Бодрожа.

Сазнајемо и да је у Музеју Томе Росандића станарка са станарским правом. Реч је о спремачици Музеја града!

Кућа легата основана је после дугогодишњих напора, коначно, у јулу 2004. године. Пред овом институцијом је безброј обавеза које се односе на евиденцију легата, бригу о њима у смислу да се они и музеолошки, технички и грађевински среде. Кућа легата радиће са тежњом да се постојећи легати адаптирају и учине отвореним за јавност. Активности Кућа легата биће усмерена и на презентацију легата, а намера је да централни простор за то коначно постане легат Недељка Гвозденовића у Кнез Михаиловој 46. Гвозденовић је оставио чак 560 слика и намера је да уз сталну поставку у овом простору од 1.300 квадрата, једна целина увек буде посвећена овом уметнику. Уз сталну поставку комбиновали би се и нови поклони.