Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

За туризам у Мачви 80 милиона евра

За туризам у Мачви 80 милиона евра
Геотермална бушотина у Богатићу Фото М. Мијушковић

Богатић – Београдско предузеће „Термална ривијера“ овог месеца почеће изградњу спортско-рекреативног комплекса у општини Богатић на 18.500 квадратних метара. То је највећа инвестиција у туризам Србије, пошто власник фирме Љубиша Драговић планира да за три године у градњу аквапарка и више објеката бањског и рекреативног типа уложи 80 милиона евра. Уједно, реч је и о првој значајној експлоатацији геотермалних вода, које су на подручју Мачве откривене још пре три деценије.

У првој фази биће изграђени базени, који би госте требало да дочекају већ у мају наредне године. Цео комплекс обухватиће апартманско насеље са 130 кућа, два хотела са четири звездице, затворене и отворене базене са пропратним садржајима, тобоганима, спором реком, слаповима за масажу, спортским теренима. Комплетан завршетак центра очекује се у мају 2012. године. Предузеће ће у почетку запослити око 150 радника, а када сви објекти буду завршени још најмање 400.

– Наша основна идеја била је да се искористи огроман геотермални потенцијал овог краја. Центар ће радити током целе године и намењен је свим узрастима. Цео комплекс уклопиће се у туристичку понуду овог дела Србије, јер у близини су паркови природе Засавица и Фрушка гора, као и бројне атрактивне туристичке дестинације у околини. Осим тога, Београд и Нови Сад су на један сат вожње, а у региону за који ће комплекс бити интересантан живи око четири милиона људи – каже инвеститор Љубиша Драговић.

Скоро тридесет година топла мачванска вода отицала је у неповрат. Прва истраживања почела су овде још 1981. године. Под руководством професора Рударско-геолошког факултета у Београду др Михајла Миливојевића и др Јована Перића урађене су четири истраживачке бушотине, последња 1990. године на локалитету Билишће, где је откривана вода температуре 78 степени, самоизлива од 61 литра у секунди и веома мале минерализације, која се после хлађења могла употребљавати и за пиће.

Угледни научни радници закључили су да читава Мачва, део Семберије, Срема и Посавотамнаве леже на врелом подземном басену, чија је акумулирана моћ сразмерна 300 милијарди литара нафте или три билиона киловата електричне енергије, што су потврдили и стручњаци Кантоналне опсерваторије у Нојшателу (Швајцарска). Међутим, сви досадашњи покушаји да се природна енергија искористи стручно, било да је реч о повртарској производњи, топлификацији околних места (Богатића, Шапца, Лознице, Сремске Митровице...) или бањском туризму, нису остварени.

На локацији Баир предузеће „Термална ривијера“ купило је 20 хектара земље, обезбедило потребне дозволе и припремило бушотину из које је са дубине 770 метара добијена вода температуре 70 степени. Предрачунска вредност аквапарка је 15 милиона евра, а укупан пројекат са пратећим објектима и садржајима кошта 80 милиона евра. У општини Богатић, где привреда стагнира већ неколико година, ово виде као шансу да се мештани запосле и повећају просек примања који једва премашује 18.000 динара.

– Општина је веома заинтересована за експлоатацију термалних вода, које су три деценије представљале само перспективу за економски развој, али није било ниједне инвестиције. Са власником „Термалне ривијере“ договорено је учешће локалне самоуправе у делу инфраструктурног опремања будућег комплекса: асфалтирању једног километра прилазног пута и изградњи електромреже. Интерес видимо у томе што инвеститор планира да запосли око 500 радника – истиче председник општине Раденко Петрић.

Он каже да у Богатићу нема значајних индустријских капацитета, незапослено је више од три хиљаде људи, а општински буџет је свега 330 милиона динара. Реализација овог пројекта требало би да покрене са мртве тачке развој општине, која располаже и са три хектара земљишта у Дубљу, где су такође обављена истраживања геотермалних вода. Ово земљиште локална самоуправа нуди заинтересованим инвеститорима у закуп на 90 година за изградњу индустријске зоне.

– Често се интересују пословни људи за геотермални потенцијал, и Богатић у експлоатацији овог природног блага заиста види своју развоју шансу. У општинској управи се све неопходне дозволе и сагласности могу прибавити у кратком року, јер нећемо да дозволимо да бирократске препреке одврате потенцијалне инвеститоре – наглашава Петрић.

-------------------------------------------------------- 

Инвестира и „Делта аграр”

Предузећа „Делта аграр“ и „Ла вердура“ градиће пластенике за производњу поврћа и воћа на пет хектара, такође у насељу Баир, где је од државе на 20 година закупљено 16 хектара. Ове компаније су недавно општини Богатић доставиле динамички план изградње производног комплекса, по којем би до новембра једна реномирана холандска фирма требало да монтира пластеник, а у децембру би почело убацивање расада. У првој фази, осим пластеника, градиће се и трафо-станица, прилазни путеви, простор за складиштење и откупно-дистрибутивни центар. „Делта аграр“ је најавио да ће у пластеничку производњу у којој ће се користити геотермална енергија уложити седам милиона евра.

---------------------------------------------------

Исцурило више од 100 милиона евра

Стручњаци су израчунали да је енергија која се годишње изгуби из само једне мачванске бушотине еквивалентна количини од једанаест хиљада тона нафте. Ако се узме да је литар нафте на светском тржишту око 50 центи, онда сваке године из бушотине отекне пет милиона евра. Пошто вода неконтролисано тече најмање 20 година, у неповрат је отишло више од 100 милиона евра!

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.