Тако лепа, али…

Да ли би сте из уста Стјепана Месића могли да чујете како ће на Мундијалу навијати за Србију? Кладим се да не. Претходни хрватски председник је на крају свог мандата у јавним иступима отворено радио на томе да поквари односе Београда и Загреба. Сетимо се само поруке да „Србије мора да се декосовизира”, или намере да у Приштину оде на православни Божић.

На позив Бориса Тадић, упућен лидерима региона у Сарајеву да подрже за „орлове” у Јужноафричкој републици Иво Јосиповић је реаговао као просечан гледалац „Песме Евровизије” са ових простора. Поручио да ће на Светском првенству у фудбалу навијати и за Србију и Словенију.

Само за неколико месеци низом сусрета Тадић и Јосиповић дали су нови замах у међусобном приближавању Загреба и Београда. Упркос тешком наслеђу двојица председника предност су дали заједничкој будућности коју виде у оквиру ЕУ. Тадић и Јосиповић су својим јавним наступима ојачали политичку стабилност региона, али и послали јасне поуке да нема напретка без истинског помирења на простору бивше Југославије.

Осим одличних односа на нивоу председника, две државе имају све бољу сарадњу и на нивоу полиција. Постоје чак и заједнички полицијски оперативни тимови који се труде да се изборе са организованим криминалом. Срби и Хрвати се одавно не гледају преко нишана тако да је Споразум о војној сарадњи логичан след у поправљању односа Београда и Загреба. Да ли ће после свега Срби и Хрвати удружити снаге и правити тенк М-84А зависиће од поруџбина, али и најава да ће се наши рониоци обучавати у Хрватској, а хрватски официри у АБХО центру у Крушевцу није мали помак за две земље које су једна другу тужиле за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу.

Али, ту помало ружичасту слику напретка српско-хрватских односа коју додатно улепшавају билборди широм српских градова „Тако лепа, а тако близу” са мотивима хрватских јадранских летовалишта, ипак квари споро решавање озбиљних проблема насталих распадом Југославије.

Добри односи између два председника или министара јесу добар путоказ, али још нису доказ да су Србија и Хрватска у потпуности нормализовали односе. На том путу још има „нагазних мина”…

Јосиповић је подржао Тадићеву идеју да се међусобне оптужнице за геноцид заједнички повуку. Али и поред политичког утицаја о томе не одлучује хрватски председник, већ влада у којој главну реч има ХДЗ, а Бански двори се о томе још нису изјаснили.

Србији и Хрватској тек предстоји разграничење на Дунаву. Две земље имају различите погледе на то коме припада Шаренградска ада.

На списку нерешених проблема које оптерећују односе, али погађају пре све обичне грађане јесу тајне потернице. Иако је српско тужилаштво добило списак са именима 1.000 особа које су у Хрватској у одсуству оптужене и осуђене за ратне злочине, Загреб од Београда још крије имена 400 особа против којих се и даље води истрага.

Иако се Хрватска јавно залаже за повратак избеглих Срба чији се број процењује на 70.000 у пракси повратници тешко остварују своја права и пре свега повратак на имовину.

Добросуседски односи су тако близу, а тако...