Tako lepa, ali…

Da li bi ste iz usta Stjepana Mesića mogli da čujete kako će na Mundijalu navijati za Srbiju? Kladim se da ne. Prethodni hrvatski predsednik je na kraju svog mandata u javnim istupima otvoreno radio na tome da pokvari odnose Beograda i Zagreba. Setimo se samo poruke da „Srbije mora da se dekosovizira”, ili namere da u Prištinu ode na pravoslavni Božić.

Na poziv Borisa Tadić, upućen liderima regiona u Sarajevu da podrže za „orlove” u Južnoafričkoj republici Ivo Josipović je reagovao kao prosečan gledalac „Pesme Evrovizije” sa ovih prostora. Poručio da će na Svetskom prvenstvu u fudbalu navijati i za Srbiju i Sloveniju.

Samo za nekoliko meseci nizom susreta Tadić i Josipović dali su novi zamah u međusobnom približavanju Zagreba i Beograda. Uprkos teškom nasleđu dvojica predsednika prednost su dali zajedničkoj budućnosti koju vide u okviru EU. Tadić i Josipović su svojim javnim nastupima ojačali političku stabilnost regiona, ali i poslali jasne pouke da nema napretka bez istinskog pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije.

Osim odličnih odnosa na nivou predsednika, dve države imaju sve bolju saradnju i na nivou policija. Postoje čak i zajednički policijski operativni timovi koji se trude da se izbore sa organizovanim kriminalom. Srbi i Hrvati se odavno ne gledaju preko nišana tako da je Sporazum o vojnoj saradnji logičan sled u popravljanju odnosa Beograda i Zagreba. Da li će posle svega Srbi i Hrvati udružiti snage i praviti tenk M-84A zavisiće od porudžbina, ali i najava da će se naši ronioci obučavati u Hrvatskoj, a hrvatski oficiri u ABHO centru u Kruševcu nije mali pomak za dve zemlje koje su jedna drugu tužile za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.

Ali, tu pomalo ružičastu sliku napretka srpsko-hrvatskih odnosa koju dodatno ulepšavaju bilbordi širom srpskih gradova „Tako lepa, a tako blizu” sa motivima hrvatskih jadranskih letovališta, ipak kvari sporo rešavanje ozbiljnih problema nastalih raspadom Jugoslavije.

Dobri odnosi između dva predsednika ili ministara jesu dobar putokaz, ali još nisu dokaz da su Srbija i Hrvatska u potpunosti normalizovali odnose. Na tom putu još ima „nagaznih mina”…

Josipović je podržao Tadićevu ideju da se međusobne optužnice za genocid zajednički povuku. Ali i pored političkog uticaja o tome ne odlučuje hrvatski predsednik, već vlada u kojoj glavnu reč ima HDZ, a Banski dvori se o tome još nisu izjasnili.

Srbiji i Hrvatskoj tek predstoji razgraničenje na Dunavu. Dve zemlje imaju različite poglede na to kome pripada Šarengradska ada.

Na spisku nerešenih problema koje opterećuju odnose, ali pogađaju pre sve obične građane jesu tajne poternice. Iako je srpsko tužilaštvo dobilo spisak sa imenima 1.000 osoba koje su u Hrvatskoj u odsustvu optužene i osuđene za ratne zločine, Zagreb od Beograda još krije imena 400 osoba protiv kojih se i dalje vodi istraga.

Iako se Hrvatska javno zalaže za povratak izbeglih Srba čiji se broj procenjuje na 70.000 u praksi povratnici teško ostvaruju svoja prava i pre svega povratak na imovinu.

Dobrosusedski odnosi su tako blizu, a tako...