Штелуј, штимај, свирај

ДРУГИ КРОКОДИЛ
Један амфитеатар, мали монтажни бифе, писци, публика, и ето вам фестивала. Заправо, његов пуни назив је Књижевно регионално окупљање које отклања досаду и летаргију, али га сви од милоште зову КРОКОДИЛ. Овај тродневни фестивал под отвореним небом одржава се у амфитеатру испред Музеја „25. мај” у Београду (вечерас се завршава), са циљем да у добром друштву, пријатном штимунгу, и опуштеној атмосфери, забави публику уз чашицу разговора и помало литературе са простора некадашње Југославије. И на том месту, под сенком друга Тита, као да се симболично зацелила стара Југа док су нас са бине поздрављали гости из Лике, Новог Сада, са Цетиња, а српско-хрватско водитељски двојац „држао банку”...

„Амфитеатри не служе само за то да би се у њима хранили лавови и тигрови, него да бисмо Дамира Каракаша пустили на вас! – започео је прво фестивалско вече водитељски пар Круно Локотар, уредник у издавачкој кући „Алгоритам” из Хрватске, и Иван Бевц”, водитељ из Србије.

– Људи имају таленат. Овај има три. Црта карикатуре, пише књиге и свира хармонику. Смислио је варијанту личког панка! – наставили су водитељи гурајући Каракашу хармонику у руке.

– Ово је једини инструмент који дише и држи се на срцу. Имам шест хармоника, ал’ сад сте ме изненадили. Треба је мало штелат’ и штимат’, видет’ какав јој је звук – рекао је Каракаш из Лике, познат по књизи „Кино Лика”, и истоименом филму.

– Штелуј, штимај и кресни! – одговорио је Локотар, да би гост потом засвирао „Коло за коњокрадицу” као увертиру у изражајно читање одломака из својих романа.

– Од првог момента била је невероватно љубоморна. Рекао сам јој да нема разлога. То ми је само познаница. А она је онда рекла да сам чудно гледао и конобарицу – читао је Каракаш, док му је публика пљескала смејући се.

И док је падало вече, свако је радио свој посао: водитељи су провоцирали, писци им узвраћали истом мером, публика у добром броју пристизала, полиција патролирала, а комарци уједали.

На бину је потом ступио Нишлија Звонко Карановић, који је читао делове из своје збирке песама „Сребрни сурфер”, и није пропустио прилику да се слика загрљен са маскотом фестивала – надуваним душеком за плажу у облику крокодила, а тај снимак, како је речено, биће прослеђен Друштву за заштиту животиња.

У паузи су своје непрепричљиве скечеве и перформанс извели монтипајтоновци са Цетиња, сатирична група „The Books of knjige”, а онда је на сцену изашао Слободан Тишма из Новог Сада, добитник награде „Биљана Јовановић”. Питање за њега било је какве посвете воли да пише, у стиху или у прози, и да ли исте посвете пише мушкарцима и женама.

– Посвете само унакараде књиге. Оне су чиста формалност или неуспела духовитост. Ниче је написао најбољу посвету – за сваког и никог – био је изричит Тишма, након кога је реч узео Ђермано Сењановић Ћићо, један од оснивача сплитског „Ферал трибјуна”, да би вече зачинио Петар Луковић, новинар из Београда.

Ређали су се писци из бивших република, а сви говорили истим језиком, и на овој новој форми фестивала показали да књижевно вече може да буде успешно и када се не одржава у библиотеци или дому културе. Био је то још један КРОКОДИЛ, у организацији издавачких кућа ВБЗ из Београда, Самиздата Б92, и општине Савски венац, непретенциозан, далеко од академских институција, али пун смеха и позитивне енергије.

----------------------------------------------

Учесници

На КРОКОДИЛУ учествују и Бора Ћосић, Зоран Ферић, Предраг Луцић, Беке Цуфај, Славољуб Станковић, Селведин Авдић, Ивана Сајко, Филип Давид, Беким Сејрановић и Оља Савичевић-Иванчевић.

М. Сретеновић