Прва гитара света

Ако ће се по не­че­му пам­ти­ти не­де­ља за на­ма, то мо­ра би­ти кон­церт ко­ји је 9. ју­на одр­жан у „Бе­о­град­ској аре­ни“. Одав­но ни­је ви­ђе­на та­ква гу­жва у Аре­ни као за кон­церт Ери­ка Клеп­то­на и Сти­ва Вин­ву­да, два му­зич­ка вир­ту­о­за и дру­га­ра из гру­пе „Блајнд фејт“ ко­ји су пу­бли­ци при­ре­ди­ли ве­ли­чан­стве­но ве­че. Ве­ћи­на по­се­ти­ла­ца тог ма­гич­ног кон­цер­та, ко­јих је би­ло пре­ко 16.000, при­се­ти­ли су се те ве­че­ри оних чу­ве­них гра­фи­та са кра­ја ше­зде­се­тих: „Клеп­тон је Бог“.

Је­дан од нај­зна­чај­ни­јих умет­ни­ка да­на­шњи­це, при­ли­ком тре­ће по­се­те Бе­о­гра­ду, ни­је имао ни­ка­кве по­себ­не зах­те­ве, ужи­вао је ше­та­ју­ћи гра­дом и сам је кон­так­ти­рао с Го­ра­ном Бре­го­ви­ћем, же­ле­ћи да га упо­зна јер се ди­ви ње­го­вој му­зи­ци. Же­ља му се оства­ри­ла и два да­на за­ре­дом дру­жио се с Бре­го­ви­ћем.

Слав­ни му­зи­чар, чи­ја бли­ста­ва ка­ри­је­ра тра­је го­то­во че­ти­ри де­це­ни­је,ро­ђен је 30. мар­та 1945. го­ди­не у ен­гле­ском гра­ди­ћу Ри­пли­ју, као де­те ма­ло­лет­не Па­три­ше Мо­ли Клеп­тон и ка­над­ског вој­ни­ка Едвар­да Фра­је­ра, ко­ји се пре ње­го­вог ро­ђе­ња вра­тио у Ка­на­ду, док се Клеп­то­но­ва мај­ка пре­се­ли­ла у Не­мач­ку, оста­вив­ши си­на сво­јим ро­ди­те­љи­ма. Та­ко је Клеп­тон, или Ри­ки ка­ко су га зва­ли, ду­го ве­ро­вао да су му ба­ка и де­ка ро­ди­те­љи, а мај­ка се­стра. Иако је ва­жио за та­лен­то­ва­ног сту­ден­та Умет­нич­ког ко­ле­џа Кинг­стон, ка­да је пр­ви пут ви­део Џе­ри­ја Ли Лу­и­са на те­ле­ви­зи­ји „од­ле­пио“ је за му­зи­ком и схва­тио шта же­ли да ра­ди.

Про­сла­вио се у гру­пи „Јар­бирдс“, а острв­ска штам­па га је још та­да про­гла­си­ла „вир­ту­о­зом на ги­та­ри“. Ка­да је осно­вао бенд „Крим“, го­во­рио је:„Же­лим да за­поч­нем ре­во­лу­ци­ју у му­зи­ци и шо­ки­рам љу­де“.

Сви­рао је и у „Блу­збреј­кер­си­ма“, „Блајнд феј­ту“, а по­чет­ком се­дам­де­се­тих по­све­тио се со­ло ка­ри­је­ри, об­ја­вив­ши ду­пли ал­бум „Layla and Ot­her As­sor­ted Lo­ve Songs“. Је­дан од нај­ве­ћих хи­то­ва „Layla“ ин­спи­ри­сан је би­зар­ним љу­бав­ним тро­у­глом из­ме­ђу Клеп­то­на, Џор­џа Ха­ри­со­на и ње­го­ве су­пру­ге Пе­ти Бојд, ко­јом се оже­нио 1979. и раз­вео де­вет го­ди­на ка­сни­је. То­ком бра­ка с Бој­до­вом, имао је две ве­зе – са Ивон Ке­ли, ко­ја му је ро­ди­ла ћер­ку Рут, и ита­ли­јан­ском ма­не­кен­ком Ло­ри дел Сан­то, с ко­јом је до­био си­на Ко­но­ра. У то вре­ме по­стао је за­ви­сник од хе­ро­и­на и на на­го­вор Пи­та Та­ун­зен­да из гру­пе „Ху“ под­вр­гао се ле­че­њу. Са­мо што се „ока­нуо“ дро­ге, окре­нуо се ал­ко­хо­лу, па је по­но­во за­вр­шио на ле­че­њу, а тек су га че­ка­ле тра­ге­ди­је. Нај­пре су 1990. у хе­ли­коп­тер­ској не­сре­ћи по­ги­ну­ли ње­го­ви бли­ски при­ја­те­љи, ме­ђу њи­ма и чу­ве­ни ги­та­ри­ста Сти­ви Реј Вон, и то у је­ку за­јед­нич­ке тур­не­је, а са­мо го­ди­ну да­на ка­сни­је Клеп­то­нов син Ко­нор пао је с 53. спра­та обла­ко­де­ра на Мен­хет­ну. По­све­тио му је чу­ве­ну пе­сму „Te­ars in He­a­ven“. Ка­да је кра­јем де­ве­де­се­тих упо­знао са­да­шњу су­пру­гу Ме­ли­ју Ме­ке­не­ри, с ко­јом је до­био три ћер­ке, вра­ти­ла му се ве­ра у жи­вот!

У и 65. го­ди­ни не­у­мо­ран је, јер мо­гућ­ност ба­вље­ња му­зи­ком до­жи­вља­ва као лук­суз:

„Не ма­ни­пу­ли­шем му­зи­ком, већ јој слу­жим. Ра­дост ко­ју ми пру­жа је раз­лог што то­ли­ко ду­го оп­ста­јем.“

Је­ле­на Ко­при­ви­ца