Украјина чека српске компаније

Украјина спада у ред најзначајнијих српских привредних и политичких партнера. Према подацима портала Ekonom:east Media Group, у нашу земљу је, током прошле године, из Украјине увезено производа у вредности од 270,6 милиона долара. Истовремено, наш извоз на тамошње тржиште достигао је 179,6 милиона долара. У односу на 2008. када је украјински извоз у Србију износио 660 милиона, а наш у Украјину 206 милиона долара, ово представља значајан пад. Треба, међутим, имати на уму да су се у наведеном периоду наше две земље нашле у вртлогу светске економске кризе, што се неминовно одразило и на међусобни трговински промет. И поред свега тога, Украјина остаје међу 20 најзначајнијих српских трговинских партнера.

Политички односи Београда и Кијева, такође, традиционално су веома добри, што потврђује и чињеница да Украјина није признала самопроглашену независност Косова.

Све ово, као и чињеница да Украјинци данас прослављају Дан уставности, што је код њих велики празник, дало је повода да о односима између наше две земље разговарамо са господином Виктором Недопасом, изванредним и опуномоћеним амбасадором Украјине у Србији

Екселенцијо, Ваш боравак на месту амбасадора у Србији је у време када Украјина пролази кроз значајне политичке промене.

Украјина је демократска земља која се налази у сталном процесу развоја. Ових дана се у нашем парламенту разматра нацрт новог закона о основама унутрашње и спољне политике државе. Према њему ће се кориговати и циљеви који стоје пред дипломатском службом Украјине. Истовремено, могу да вас уверим да заинтересованост наше државе у свеобухватном развоју традиционално пријатељских односа између Украјине и Србије остаје важна у продубљивању узајамно корисне трговинско-економске и научнотехничке сарадње и сарадње на регионалном и билатералном нивоу.

Сарадња Украјине и Србије на пословном плану није једнако интензивна као у сфери политике.

Украјина је међу 20 највећих трговинских партнера Србије. Према обиму извоза у Србију 2009. године, наша земља је на 17. месту. Главни механизам за обезбеђење системског развоја билатералне економске сарадње јесу седнице међувладине украјинско-српске комисије за трговинско-економску и научнотехничку сарадњу. За ову годину у плану је одржавање у Београду треће седнице комисије. По мом мишљењу, потребно је формирати сталне радне групе за успостављање дуготрајне сарадње у сфери машиноградње, хемијске индустрије, аграрне индустрије, туризма, транспорта и у научнотехничкој сфери.

Руски амбасадор, господин Александар Конузин, у више наврата се жалио да у српској влади постоје људи који активно раде против доласка руског капитала у Србију. Да ли и Ви као амбасадор Украјине имате слична искуства?

Украјина нема таквих проблема. Напротив, у свим нашим контактима видимо да је српска страна веома заинтересована за улазак украјинског капитала на овдашње тржиште. Успостављању непосредних контаката између предузећа две земље посебно доприноси Украјинско одељење Привредне коморе Србије, основано априла 2007, кроз које организујемо пословне форуме, тематске сусрете предузетника…

Нове могућности за српске компаније отварају се у оквиру припрема за финални турнир шампионата Европе у фудбалу – Евро-2012 – који ће бити одржан у Украјини. Тренутно се активно ради на изградњи инфраструктуре, реконструкцији путева у Кијеву, Лавову, Доњецку, Харкову, а српске фирме имају искуство у таквим пословима.

Што се тиче политичког дијалога, планирано је да почетком јула председница Народне скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић посети Украјину. Радо ћемо угостити и председника Србије Бориса Тадића, министра спољних послова Вука Јеремића као и друге ваше званичнике којима су позиви већ упућени.

Светска финансијска криза осетила се жестоко и у Украјини. Појављују се, међутим, први знаци опоравка. Да ли постоји барем привремена процена колико је Ваша земља изгубила у свему томе?

Мислим да је још рано говорити о пуном опоравку економије, мада прве назнаке већ имамо. Наиме, домаћи бруто производ је почео да расте. За првих пет месеци ове године имамо пораст БДП-а за 6,1 одсто. Такође, имамо пораст производње за 12 процената. Тренутно су главни приоритети: убрзање економског раста (око шест–седам одсто годишње), већа пажња према аграрном сектору, развој енергетике, укључујући и истраживање нових извора енергије у западним областима Украјине, раст животног стандарда становништва, макроекономска стабилност, реформа пензионог система, државног финансирања...

Србија се руским гасом снабдева преко Мађарске и, наравно, преко Украјине. Да ли ћемо изградњом „Јужног тока” постати конкуренти или ћемо бити партнери?

Главни пут испорука гаса са истока ка Европи је украјински гасни транспортни систем чији капацитет износи 178 милијарди кубних метара гаса годишње. Тренутно кроз њега током године прође око 120 милијарди кубних метара. Очигледно је да наше могућности дозвољавају да се транспортују додатне количине гаса, без изградње нових цевовода. Потребно је само модернизовати украјински гасни транспортни систем. Део одговорности за то преузела је Европска унија, према меморандуму потписаном 23. марта 2009. у Бриселу.

„Јужни ток” је усмерен на испоруке туркменског гаса из централне Азије. Са тим циљем Русија је још 2003. потписала дуготрајни уговор са Туркменијом о куповини гаса у обиму од 60 милијарди кубних метара годишње. Капацитет „Јужног тока” биће 62 милијарде кубних метара годишње. У сваком случају, Украјина остаје главни и сигурни пут за транзит гаса из Русије, укључујући и онај који иде у Србију. Тако да се уздам у узајамно корисно партнерство, у условима отворене тржишне конкуренције.

Украјина није признала једнострано проглашену независност Косова. Ваши војници су део мировног контингента који се налази у покрајини. Да ли ће се ту нешто мењати?

Позицију Украјине о косовском питању јасно је изразио наш председник Виктор Јанукович који је рекао да нисмо признали и не планирамо да признамо независност Косова, као и да се залажемо да се то питање решава у складу са међународним правом и Резолуцијом Савета безбедности УН 1244. Како вам је познато, Украјина доприноси одржању мира и безбедности у региону Балкана кроз учешће наших војника у међународним мировним снагама на Косову, тачније, у општинама са већинским српским становништвом.

Украјински војници су у саставу Кфора од 1. септембра 1999. Наш војни контингент ушао је и у састав мултинационалних снага „Исток”, као посебан део. После редовне ротације, планиране за август ове године, украјински контингент ће се са 182 смањити на 130 војника.

Хтео бих, на крају, још једном да вас уверим да је Украјина заинтересована за свеобухватан развој традиционално пријатељских односа са Србијом у свим областима – и Амбасада Украјине ће урадити све да би се та сарадња остварила на најбољи могући начин. Имамо велики потенцијал за то који није још искоришћен.