Радост после седам година

Две бомбе бачене из бомбардера НАТО 1999. године одјекнуле су у душановачкој Вардарској улици. Породица Перишић из броја 13, породица Павловић из броја 16 и три породице које су становале у Вардарској 14 (Банковић, Јефтић и Радић) остале су без својих домова које су озбиљно оштетиле те бомбе. Седам година деца ових породица нису имала прилику да уче, или да се играју у својим собама, а њихови родитељи нису имали могућност да кажу: "Ово је моја кућа, уђите". Ових пет фамилија смештено је у оближњој школи. Надлежни су тада рекли да је стање привремено, да је то нужни смештај и да неће потрајати дуже од три месеца. То је било 1999.

Ситуација је данас другачија и породице које су остале без својих домова коначно могу да одахну. Проблем наставка изградње објекта у Вардарској 14 је решен, процедура легализације је завршена пре неколико дана, 18. августа. Потписан је уговор између ГДС и предузећа "Златибор градња" о извођењу преосталих радова на датом објекту. Грађевинска дирекција Србије, правни следбеник, преузела је објекат у Вардарској 14, од Дирекције за обнову и изградњу земље, а свих пет породица ће станове добити у згради која се зида на овој адреси.

Милан Перишић је живео у Вардарској 13 и каже да је задовољан, али додаје да је предуго чекао на оно што му припада. За њега је резервисан стан на првом спрату.

Миломир Банковић је пре оштећења насталог бомбардовањем живео у Вардарској 14. Каже да је Славиша Златановић, директор ГДС, до сада испунио сва обећања и додаје да се нада да ће испоштовати и рок за завршетак градње који истиче 19. новембра 2006.

– Последњих седам година за мене и моју седмочлану породицу било је право мучење, надам се да томе долази крај и да ћу Нову годину дочекати у свом стану, а не у поткровљу школе "Милица Павловић".