Хеклерај, штрикерај и везови разни

Бездан – Не памти се да је икада у Западнобачком округу нека манифестација окупила већи број учесника и привукла толико посетилаца, као изложба народних рукотворина у Бездану минуле седмице. Представило се око 1.800 излагача, претежно чланица удружења жена из педесетак места, са подручја Бачке, Баната и Срема, као и из Немачке, Енглеске, Канаде, Мађарске, Румуније, Хрватске и Словеније.

Основна школа у овој варошици на обали Дунава била је начичкана хиљадама ручних радова, уникатних и оригиналних, маштовито осмишљених... Гоблени, хеклерај, штрикерај, везови разни, чипкаста постељина, декоративни предмети изаткани од перлица, па вешто осликане чаше и флаше, шарене свилене ешарпе и мараме, огрлице, наруквице и којекакве друге „женске ситнице“ доминирале су на већини изложбених штандова.

Запажен је био и кутак са око 120 радова чланица Удружења жена „Хестија“ из Фекетића у општини Мали Иђош. Њихова специјалност је везење, како рече Марта Мајор, у чему су надалеко познате, али су – сазнајемо – и надасве умешне у изради чипки, макрамеа и другог рукорада од текстила, коже, дрвета...

– Ови ручни радови засновани су на вековној баштини народа и националних мањина са војвођанских простора. Последњих година се трудимо да традиционалним производима из наших радионица удахнемо и мало модерног дизајна. Ручни рад на старински начин оплемењује, али за тај посао треба доста стрпљења, креативности, времена и, дакако, квалитетног материјала. Нажалост, све је мање младих жена које могу да се озбиљније посвећују традицији ручног рада  – истиче Марта Мајор, секретар Савеза љубитеља ручних радова Војводине, који већ дванаест година организује овакве изложбе.

Маса света тискала се и око атрактивно уређеног простора Удружења жена „Пирош рожа“ (Црвена ружа) из Бездана, чије су чланице поставиле комплетну бачку собу у аутентичном некадашњем амбијенту с намештајем, постељином и покућством старим, каже домаћица Ержебет Читари, и више од 200 година. Све то ће, чули смо, након ове изложбе остати у овдашњој школи као вредна етнособа.

Осим женских рукорада, уметнички рађеног порцуланског и керамичког посуђа, сликарских и вајарских дела, као и мноштва колекционарских поставки, на изложби је представљено и неколико изузетно допадљивих моделарских и макетарских дела. Најзапаженији излагач био је Петар Бијелић, машински инжењер у пензији, са неколико мајсторски урађених макета старих сеоских кућа, фонтана, ђермова и вајата „верних оригиналу, само нешто мањих“.

Процењено је да је ову изложбу видело више од пет хиљада посетилаца, не само из овог дела Бачке, већ и из многих других крајева, који су у организацији туристичких агенција аутобусима пристизали у Бездан.

Петко Копривица