Јелашић: Стандард зависи од инфлације, а не од курса

БЕОГРАД – Гувернер Народне банке Србије (НБС) Радован Јелашић је указао да животни стандард грађана не зависи од кретања курса већ инфлације и да постоји опасност да одмрзавање плата и пензије пре априла 2011. године доведе до пораста цена.

„Повећање плата и пензија, као и Предлог закона о фискалној одговорности биће главне теме предстојећих разговора са Мисијом међународног монетарног фонда (ММФ), која долази у августу”, рекао је Јелашић.

Он је истакао да ће одлука о одмрзавању плата и пензија зависити од тога да ли могу да се обезбеде већи приходи или мањи расходи буџета, односно какав „микс” одређених политика је Влада спремна да предузме.

Продужење аранжмана са ММФ-ом, је према његовим речима, пожељно за Србију, јер Влада улажи у друго полувреме и припреме за изборе кад се по правилу доносе популистичке мере.

„И за НБС је, поред Закона о фискалној одговорности, пожељано да се продужи аранжман са ММФ-ом јер ће централна банка после априла 2011. године, кад истиче садашњи аранжман, бити на брисаном простору, односно остаће без јаког савезника у настојању да се направе структурне реформе и тешки резови како би се постигао одржив привредни развој”, нагласио је Јелашић.

Нема ниједног закона који, како је упозорио, влади забрањује да због политичких интереса преко ноћи промени оно што се годинама мукотрпно радило.

Инфлација, према оцени Јелашића, је за сада под контролом и убудуће ће зависити од дешавања на међународним финансијским тржиштима, као и од цена пољопровредних производа, које су до сада деловале дезинфлаторно, и цена које су под контолом државе чији раст ове године не би смео бити већи од 11 одсто.

На кретање девизног курса ће, како је додао, и надаље утицати понуда и тражња девиза и ту је неповољна околност што ће се тешко остварити планирани нето прилив страних инвестиција од 1,3 милијарде евра, због спорог опоравка привреда у региону.

Повољно је, према речима Јелашића, што се домаћа привреде прилагођава насталим околностима, односно што се извозом покрива близу 70 одсто увоза и повећава продуктивност, али незапосленост и даље остаје проблем који не може да се решава монетарном политиком.