Последњи бачки добошар

Србобран – Не тако давно, свако војвођанско село имало је свог добошара који је, по налогу власти, по сокацима и шоровима мештанима громогласно обзнањивао наредбе и обавештења. Били су то својеврсни портпароли локалних управа, главни информатори, па и агитатори ако је затребало. Штампа, радио и телевизија потиснули су добошаре у заборав, али Хаџи Георгије Дебељачки из Србобрана још се не одваја од свог добоша и у разним пригодама гостује у местима широм Војводине.

Хаџи Георгије је једини активни добошар у Бачкој и један од ретких у северној покрајини. Не само што је веома вешт у добошарењу него је и познат као велики шаљивџија, весељак и надасве духовит човек. Овај доброћудни Лала већ пуних 35 година уз звуке добоша народу саопштава „на знање и равнање“, увек на оригиналан начин, корисне вести какве се не могу чути на електронским медијима нити прочитати у штампи.

– Најчешће наступам са ансамблом србобранског КУД-а „Петар Драпшин”, не само као добошар већ и као члан изворне певачке групе. Сарађујем и са многим фолклорним групама у околини, као и са кореографима приликом припрема народних игара из Бачке. Рад са аматерима је право задовољство, то ми испуњава живот, а поготово од када сам у пензији. Радује ме кад својим добошарењем орасположим људе, када их подсетим на нека давна, рекао бих, и романтична времена – прича Хаџи Георгије Дебељачки.

У његовој обимној документацији налази се и једна наредба среског начелства из 1920. године, прослеђена сеоским властима, да се посредством добошара укаже народу на пристојно понашање.

Тај проглас, чија би садржина и данас могла бити актуелна, гласи: „Опомиње се народ да се забрањива довикивање безобразни` речи преко сокака, да се деца не учиду псовати. Ко има коме шта да опсује, нек оде код дотичног у авлију, а ако се деси да по тим питању бидне бивен – власт се неће мешати, јербо је то што је казато приватна ствар сваког појединца“.

Имао је, каже Хаџи Георгије, пуно лепих догодовштина појављујући се као добошар током минуле три и по деценије. Тражили су од њега да иде по селу и да разглашава – ко шта продаје, ко се када венчава или крштава, где ће бити сточни вашар, када ће бити пелцовање живине, у који је бирцуз стигла нова музика с певаљком и још много штошта.