Poslednji bački dobošar

Srbobran – Ne tako davno, svako vojvođansko selo imalo je svog dobošara koji je, po nalogu vlasti, po sokacima i šorovima meštanima gromoglasno obznanjivao naredbe i obaveštenja. Bili su to svojevrsni portparoli lokalnih uprava, glavni informatori, pa i agitatori ako je zatrebalo. Štampa, radio i televizija potisnuli su dobošare u zaborav, ali Hadži Georgije Debeljački iz Srbobrana još se ne odvaja od svog doboša i u raznim prigodama gostuje u mestima širom Vojvodine.

Hadži Georgije je jedini aktivni dobošar u Bačkoj i jedan od retkih u severnoj pokrajini. Ne samo što je veoma vešt u dobošarenju nego je i poznat kao veliki šaljivdžija, veseljak i nadasve duhovit čovek. Ovaj dobroćudni Lala već punih 35 godina uz zvuke doboša narodu saopštava „na znanje i ravnanje“, uvek na originalan način, korisne vesti kakve se ne mogu čuti na elektronskim medijima niti pročitati u štampi.

– Najčešće nastupam sa ansamblom srbobranskog KUD-a „Petar Drapšin”, ne samo kao dobošar već i kao član izvorne pevačke grupe. Sarađujem i sa mnogim folklornim grupama u okolini, kao i sa koreografima prilikom priprema narodnih igara iz Bačke. Rad sa amaterima je pravo zadovoljstvo, to mi ispunjava život, a pogotovo od kada sam u penziji. Raduje me kad svojim dobošarenjem oraspoložim ljude, kada ih podsetim na neka davna, rekao bih, i romantična vremena – priča Hadži Georgije Debeljački.

U njegovoj obimnoj dokumentaciji nalazi se i jedna naredba sreskog načelstva iz 1920. godine, prosleđena seoskim vlastima, da se posredstvom dobošara ukaže narodu na pristojno ponašanje.

Taj proglas, čija bi sadržina i danas mogla biti aktuelna, glasi: „Opominje se narod da se zabranjiva dovikivanje bezobrazni` reči preko sokaka, da se deca ne učidu psovati. Ko ima kome šta da opsuje, nek ode kod dotičnog u avliju, a ako se desi da po tim pitanju bidne biven – vlast se neće mešati, jerbo je to što je kazato privatna stvar svakog pojedinca“.

Imao je, kaže Hadži Georgije, puno lepih dogodovština pojavljujući se kao dobošar tokom minule tri i po decenije. Tražili su od njega da ide po selu i da razglašava – ko šta prodaje, ko se kada venčava ili krštava, gde će biti stočni vašar, kada će biti pelcovanje živine, u koji je bircuz stigla nova muzika s pevaljkom i još mnogo štošta.