Овидије за сећање на Феликса

Нема места за било какво „међутим” у хвале вредној делатности Феликса Пашића којом је доприносио угледу и слави Телевизије Београд – сем документарног циклуса и серије „Међутим” као врхунца његовог разноврсног и плодног ТВ ангажмана. У томе је посебна емисија „Овидије из Граба” (1984) коју је, не само због тога што је овенчана међународном наградом, Радио-телевизија Србије одабрала да прикаже поводом смрти овог ТВ ствараоца.

Све је у тој необичној причи о преводиоцу латинске поезије из голијске забити беспрекорно сложено –појединачни и групни портрети, егзистенцијалне и етнолошке равни, уметничко и народско певање и мишљење…а надасве реч и слика као суштински спој у телевизијском изражавању којим су се на екрану показали дубински спојеви из саме ТВ повести – људи са природом, свакодневице са традицијом, будућности са прошлошћу.

До изражаја су при том дошла и Пашићева лична својства: широко знање, ненаметљива радозналост, једноставност исказа, присност у дијалогу, смиреност у комуникацији, отменост у опхођењу. Доказивао је те особине Феликс Пашић и кад је напуштао поље актуелног документаризма, привучен својим склоностима ка свету уметности, позоришта нарочито. Било је то подручје несумњиво подстицајно, наглашено изазовно с краја седамдесетих и у осамдесетим годинама прошлог века из најмање два разлога. Први је значајан простор који је, у целини програма, издвајан за културу и образовање. Мада је и ондашњим поклоницима „некомерцијалних садржаја” та пажња изгледала недовољна, тек из данашње перспективе види се колико је она заправо била велика и ваљана. Други разлог лежи у чињеници да је такав програм окупљао врсне и медију посвећене ауторе чији је таленат обезбеђивао висок креативни ниво свим елементима ТВ емисије.

У тој племенитој утакмици и у том поштованом тиму Феликс Пашић имао је сигурно место. Сачувао га је за сећање можда баш прераним повлачењем из телевизијске праксе, окретањем мирнијем подручју позоришне историје и глумачких биографија, писању и књигама.

Штета је бар због тога што, рецимо, није био у прилици да се током четврт века који пут врати Гуџевићима, својим јунацима из Граба.

Као што је штета што РТС овај In memoriam, пред приказивање поменуте емисије, није опремио бар неколиким уводним реченицама о њеном аутору. А недопустив је немар што је (дешава се то, на жалост, често) „одсечена” одјавна шпица те је нанета неправда целој телевизијској екипи и свим њеним члановима који су свој рад уградили у изузетну вредност емисије.