Бродом до Париза

Драган Кресојевић, капетан брода необичног назива "Никола Тесла Идеа Београд", остварио је своје снове. Испловио је пре два и по месеца са супругом, сином, снахом и унуцима, из марине на новобеоградској обали Саве и стигао до Ламанша. После 3.450 километара пловидбе, брод је у петак привезан уз обалу Сене. Кресојевићи су на пут кренули шестог јуна из Београда. Пловили су Дунавом до Регензбурга, па каналом Дунав – Мајна до Мајнца, па онда Рајном и Каналом Рајна – Амстердам, одатле у Антверпен у Белгији, па до Ламанша и Авра где су упловили у Сену и стигли у Париз. Путовање које је извео својим 16 метара дугим крсташем домаће производње улази у анале домаће наутике. Брод "Тесла" је први са заставом Србије стигао тако далеко.

– Тешко је описати сва узбуђења и доживљаје са путовања, али можете замислити колико је задовољство пловити са породицом кроз Европу. Доживели смо насукавање због јединствене смене плиме и осеке у каналу Ламанш, избројали 42 покретна моста која су подигнута док смо пловили кроз Амстердам, обишли Сентандреју, Кобленц и многе градове. Одушевљени смо Антверпеном. Били смо гости наших амбасада у Паризу и Бечу. Брод ће остати до пролећа у Паризу, а онда настављамо пловидбу – у једном даху прича Кресојевић по повратку из Француске.

О овом броду, дужине 16 метара, направљеном за дуге речне пловидбе, али и за море, "Политика" је већ писала када је посада најавила пловидбу од Београда до Чикага.

– Планирали смо да пловимо до Енглеске, а онда да укрцамо брод на прекоокеански теретњак и пребацимо до Њујорка, па даље у подножје Нијагариних водопада на централну светску прославу 150 година рођења Николе Тесле. Очекивали су нас и у српској дијаспори у Чикагу. Отуда необичан назив брода, који се раније звао "Идеа Београд". Нажалост, нисмо увршћени у званични програм прославе јубилеја у Србији, па нисмо добили материјалну помоћ за тај подухват. Желели смо да на броду понесемо експонате београдског Музеја "Никола Тесла" и прикажемо их као изложбу у местима у која смо пристајали. Када то није успело, одлучио сам да кренем на пут са породицом. Ипак смо пронели српску заставу кроз Европу даље од било којег српског брода. Успут су нас посећивали пријатељи и пловили са нама по недељу-две. Двојица сниматеља су све време била са нама и направила су више од 40 сати видео-материјала, а ја сам направио стотине фотографија. Сада припремам монтирање филма и објављивање монографије са путовања. Желим да оно буде трајно забележено – објаснио је Кресојевић, који је власник и филмске продукцијске куће.

Кресојевићева пловидба је драгоцено искуство за наше наутичаре који често нагађају о трошковима и третману који их очекује уколико заплове Дунавом узводно од Бездана. Он сведочи да је брод прегледан и проверен само на уласку у ЕУ, а да их током пловидбе нико није заустављао.

– Пролазак преводница свуда је бесплатан, а наутичари су нормална појава и све им је прилагођено. Подизање 42 амстердамска моста за пролаз брода коштало нас је 13 евра. У Белгији се плаћа 50 евра годишње за све преводнице и покретне мостове. Брод свуда можете привезати бесплатно, а наплаћују се само струја и вода. У Немачкој се гориво за бродове купује са 50 одсто попуста. Обале су уређене, као и пристани. Није то ништа луксузно, али све функционише. Када бисмо негде пристајали, везивао сам брод, седали смо на бицикл и ишли у обилазак места и градова кроз које смо пловили – каже капетан.

Бродови који су виши од 3,5 метара, као што је "Тесла" не могу да плове из Париза рекама и каналима до Марсеља или даље на запад до Атлантика. Због тога Кресојевић припрема излазак на Атлантик преко Ламанша, пловидбу уз обале Шпаније и Португалије, пролазак кроз Гибралтар и улазак у Медитеран. Намера му је да дође до Црног мора и одатле доплови Дунавом у Београд.

– Још нисмо одустали од пловидбе у Чикаго и обиласка Америке, али ово је тренутно најреалнији план – рекао је Кресојевић.