Хорор усред Београда

„Разбојници тукли жену палицама и секли ножем”, „Тукли радницу штанглама по глави”, „Брутално пребили радницу” наслови су који су јуче ујутру осванули у дневним новинама. Радила је у трећој смени, у грилу на булевару када су наишли обесни момци. Они су кренули у пљачку, спремни чак и зверски да нападну, а ако устреба и да пребију сваког ко им се нађе на путу.

Радница у грилу на коју су набасали није се одупирала. Узели су „оскудни” пазар од десетак хиљада динара и њен мобилни телефон. Али то је било мало. Тукли су је, шутирали ногама, шамарали, ударали шипкама и моткама, вукли по поду локала и чуло се чак да су је ножем исекли по лицу. Ни криву, ни дужну.

Хорор усред Београда, само сат после поноћи. И није то забачено место, пролазили су туда људи и возила. Насилници као да су били у неком посебном стању. Иживљавали су се 45 минута. Један од нападача има 23 године, а други свега 19. Колика и каква казна ће их сустићи? Београђани коментаришу и кажу да је свака година робије мала за мучки напад на жену, која је вероватно година њихових мајки. Радница, која је пре неког времена изгубила ћерку у саобраћајној несрећи, лежи у болници.

У истом граду се, опет због нечијег иживљавања, опоравља жена која је, пре само два месеца, избодена ножем у по бела дана на свом балкону. Изненадила је, и не слутећи, пљачкаша који је хтео да уђе у њен стан. И обести као да нема краја. Нижу се једна за другом. Полиција ради свој посао, приводи, хапси… Пре петнаестак дана штанглама је претучен и и новинар Теофил Панчић. Повреде су му нанела двојица младих људи од 18 и 19 година, они који су тек закорачили у живот.

Сувише млади и сувише бесни! Шта се то догодило у последњих неколико деценија па су деца постала агресивна, лишена било каквог обзира?

Психолози кажу све је то утицај онога што се годинама дешавало. Објашњавају да деца све више усвајају агресивност као образац понашања. Ратови, немаштина, поистовећивање клинаца са личностима на ивици закона. Непрекидна борба за опстанак која је родитеље удаљила од деце, децу од родитеља, школе, спорта и могућности која није улица, крађа, алкохол, дрога, коцка... Небрига државе за младе, занемаривање њихових потреба и жеље да буду успешни, да се школују и са дипломом нешто постигну у животу.

Загубила су се негде у савременој свакодневици она времена када се разговарало, када смо усред ноћи могли да спавамо на клупи, слободно идемо на посао не стрепећи да ће неко ножем или пиштољем ући у наш стан, да ће неко некога масакрирати на радном месту због неколико новчаница.

Ако се настави овако мораће житељи Србије у новчанику да носе новац да подмите потенцијалног лопова како би спречили да их опљачка, пребије, убије… Можда није далеко дан када ће нас саветовати да код себе увек имамо одређену суму новца како не бисмо прошли као радница Стоја С.