Фабричке парцеле упола цене

Баточина – Словеначка фирма за производњу електроинсталација за аутомобиле „Грах аутомативе“ гради своју другу фабричку халу у Баточини. У новом производном погону, површине 4.700 метара квадратних, који ће бити завршен до краја године, посао ће добити око 400 радника. Ипак, једна ласта не чини пролеће – каже председник општине Радиша Милошевић и наглашава да Баточина мора да „угости” и друге компаније, било домаће, било стране.

Само са новим инвестицијама, каже наш саговорник, Баточина може имати перспективу, задржати младе образоване људе, смањити број незапослених и у буџету обезбедити средства за улагања у саобраћајну и енергетску инфраструктуру, спорт и културу.

– Шта је једна Баточина, са својих 12.000 становника, у европским, па и у националним оквирима!? Статистичка грешка! Како да не будемо то? Само ако привучемо нове инвеститоре. Но, за тако нешто потребно је, пре свега, повезивање са другим општинама и једна заједничка, регионална понуда компанијама којима је Шумадија интересантна дестинација. Мислим да ће аутопут, који Крагујевац треба да повеже са Коридором 10, убрзати те процесе који, и поред свих промена у друштву, још увек великим делом зависе од политике и партијских рачуница ко је где на власти и колико коме дати новца из буџета појединих министарстава и републичких фондова – каже Милошевић, који је већ шест година на челу општине, а однедавно и председник Регионалног одбора Демократске странке за Шумадију.

Уместо очекиваног привредног опоравка и развоја, Баточина се у годинама после политичких и економских промена у земљи суочила са низом проблема. Лоше приватизације „покосиле“ су практично све фирме, а без посла је остало око 1.000 радника, што чини половину оних који су и данас у потрази за радним местом.

Социјалне турбуленције није било лако амортизовати, општинска „каса“ се тешко пунила, а о тим временима сведоче празне и руиниране хале „Крагуја“ и ИМБ-а, некада угледних „Заставиних“ коопераната, те трикотаже „Душан Дугалић“.

– Кад нешто иде лоше у месту у коме живите, онда је локална управа прва на удару. То је, донекле, разумљиво, будући да сваки општински и градски функционер представља неку партију на власти, иако, објективно, није имао никакав утицај на приватизационе процесе. Кад је реч о привреди, ми смо, практично, морали да кренемо „од нуле“. Прво смо рекли – инвестирајте код нас, овде је све бесплатно, потом смо, кад је варош мало живнула, инвеститорима давали бесплатно ар земље за сваког радника кога запосле, а сада свака компанија која хоће да дође овде може да рачуна на бенефицирану цену грађевинског земљишта. Парцелу која јој је потребна за градњу фабрике добија у целини, а плаћа само половину закупљене површине – објашњава Милошевић.

Ефикасност локалне администрације представља важну ставку у привлачењу страних инвеститора, каже први човек баточинске општине.

– Локацијску дозволу за градњу друге хале „Грах аутомативе“ је добио за један дан. Захтев су поднели другог децембра прошле године, а на дозволи је, ево погледајте, исти датум – показује Милошевић.

Осим инвестиције ове словеначке компаније, вредне око 12 милиона евра, Баточина се припрема за долазак једне турске компаније која жели да покрене производњу коже и текстила. Први разговори са пословодством „Шекил Едера“ из Истанбула су већ обављени, а очекивања су да договор о закупу земљиште и хале буде брзо постигнут.

– Имајући у виду да су сви инвеститори, без обзира на то да ли су страни или домаћи, ослобођени плаћања локалних такса и дажбина током прве три године пословања, очекујем да ће преговори са турском компанијом брзо уродити плодом – наводи Милошевић, напомињући да ће са новим инвеститорима, гледајући на дуже стазе, и општински буџет, који сада износи скромних 225 милиона динара, бити већи.

И поред свих напора које локална администрација улаже у опоравак привреде, Баточина се и данас налази у кругу неразвијених општина. Помоћ државе је још неопходна, а прве паре из државних фондова биће уложене у обнову саобраћајне мреже и реконструкцију централног трга, који је исти као и 1975, када је формиран.

Уз помоћ државе ова општина би до краја године требало да добије и свој први водовод. Иако рођени „на обали“ Мораве, Баточинци су деценијама пили искључиво „крагујевачку воду“.

Бране Карталовић