Изневерено очекивање

Добри познаваоци тврде да присуствујемо смрти телевизије, бар овакве какву знамо последњих неколико деценија. Досадашње технолошке промене само су јој јачале виталност. Те витаминске дозе биле су хронолошки поређане отприлике овако: слика у боји, сателитска и кабловска дистрибуција, даљински управљач, плазма ТВ пријемници, велики екрани и видео-зидови...

Револуција је стигла с Интернетом. Оно што је чини пресудним за судбину телевизије није само то што програм може да се гледа на рачунару или на мобилном телефону, што даје слободу у погледу места, него и то што може да се бира дан и час, што даје слободу у погледу времена. Кад се томе дода могућност бирања садржаја из укупне понуде у светским размерама, слобода личног избора постаје неприкосновена одлика те мултимедијалне будућности.

Она је за појединце већ почела, али за већину овдашњих гледалаца телевизија још није у леталној фази. Због њих, чак и да медиј почиње своје лагано умире, ваљало би се држати неких правила. Једно од њих је поштовање шема и сатница.

Наиме, кад већ не може да бира шта ће и кад гледати, публика би морала да има сигурност да ће јој то што је најављено бити и пружено. И мада се све телевизије штите напоменом да „задржавају право измене програма”, врло је мали број случајева кад га користе с оправданим разлогом. А кад се ипак по редоследу емисија програм одвија онако како је најављено, ретко да иједна емисија, сем вечерњег „Дневника”, почне у планираном и назначеном тренутку.

Тој произвољности у погледу сатнице и склоности да занемаре програмску дисциплину у овој „ситници” подлежу сви наши емитери. Чак и кад се сатница поремети озбиљнијим поводима а не само због учесталих и предугих блокова реклама или неконтролисане распричаности учесника „живих програма”, постоји једноставно а корисно решење. Кад већ нема извињења, довољно би било и обавештење гледаоцима. Онај кајрон, рецимо – исписана порука којом се публици може поручити шта следи, шта касни а шта сасвим испада, заправо како ће се одвијати наставак програма.

Примера за ову врсту небриге према очекивањима гледалаца било је и протекле седмице. Један је изостанак домаћег филма „Сутра ујутру” на Другом програму РТС-а у среду, 11. августа, најављеног за 21.58 (каква прецизност, у минут!) – а за рачун снимка (не директног преноса) са Европског првенства у пливању. Није га било уопште, ни са закашњењем. Нада да ће се можда филм „преселити” на Први програм кад се заврши фудбалска утакмица репрезентације такође се изјаловила. Тамо су (репризно) стизали долари...