Хипо тресе регион

Случај „Хипо” тресе регион откако је почело да се одмотава клупко истине у највећој аустријској финансијској и корупционашкој афери. Већ извесно време Хипо Алпе Адрија банка предмет је интересовања надлежних државних органа у појединим земљама југоисточне Европе (Хрватска и Црна Гора), а од пре неки дан у ту причу увучена је и Србија, због провизије од продаје некретнина у новобеоградском насељу „Белвил”.

У Хипо Алпе Адрија банци у Србији и у „Делта рил естејту” демантују наводе аустријске штампе (која се позива на истражне органе у Аустрији и Баварској) о провизијама од продаје некретнина у некадашњем Универзитетском селу, а сада београдском насељу „Белвил”.

Раде Шевић, задужен за односе с јавношћу у банци, указује да је под истрагом централа у Аустрији, а не банка у Србији, а директор „Делта рил естејта” Дејан Рацић каже да су приче о провизији без основа.

Хипо Алпе банка је, иначе, равноправни партнер компанији „Делта” у предузећу „Блок 67 асошиејтс” у изградњи Универзитетског насеља, а касније и продаји станова у „Белвилу”.

Рацић подсећа да Хипо банка није од почетка била њихов партнер у изградњи Универзитетског насеља, већ је то била аустријска компанија „ЦЕЕ Инвестментс”. Хипо је дала гаранцију на почетку посла 2006. године, а годину дана касније је од „ЦЕЕ Инвестментса” купила пројекат и тако постала „Делтин” партнер.

– Ухапшени председник Управног одбора Хипо Алпе Адрија банке Волфганг Култерер тада више није радио у банци, а доминантан је био капитал владе покрајине Корушка – каже Рацић.

Аустријски медији наводе да је део ризичних кредита Култерер одобрио и за послове у Србији, између осталих, тим средствима финансиран је и пројекат некретнина у новобеоградском Блоку 67 (Универзитетско село, касније „Белвил”).

За пројекат „Белвил” био је задужен „Блок 67 гмбх”, чије је седиште било у централи Хипо банке у Клагенфурту.

(/slika2)У инвестицију вредну 230 милиона евра „Делта” је 2006. године ушла као мањински партнер у конзорцијум са аустријском фирмом „ЦЕЕ Инвестментс” и, по Рацићевим речима, њихов удео је износио 25 одсто.

Основали су заједничку фирму „Блок 67 асошиејтс”. Ова компанија до земљишта је дошла јавним надметањем 2006. године за 3,6 милијарди динара. Хипо Алпе Адрија банка тада је дала гаранцију, али се „Делта”, зато што се посао није обављао у складу са предвиђеном динамиком, после неколико месеци повукла. Када је Хипо банка откупила пројекат од „ЦЕЕ Инвестментса”, понудила је „Делти” посао, али сада је успостављен однос снага 50 према 50. Тако су „Делта рил естејт” и Хипо Алпе Адрија група постали равноправни акционари „Блока 67 асошиејтса”.

Консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија каже да се у случају Хипо банке не ради о класичним провизијама, већ о одобравању већих износа кредита него што је инвеститору заправо потребно, а које он присваја унапред као свој профит.

– За изградњу неке некретнине, на пример, потребно је хиљаду евра по квадрату, а инвеститор се задужи као да му треба 1.500 евра. У старту се кредитом финансира будући профит који, истина, оптерећује даљу отплату кредита, али тај инвеститор у старту добије новац којим даље манипулише. Банка то зна и гледа му кроз прсте. Врло често је банка и суинвеститор тако великих пројеката као што су „Белвил” или зграда „Ушће”, па тако извлачи профит и кроз кредите. Не треба заборавити ни да узимање кросбордер кредита у централи банке има своју цену. У структури кросбордер кредита чак половина су они за некретнине, 30 одсто за робу широке потрошње, а само 20 одсто су кредити узети за репроматеријале – каже Бушатлија.

У београдским финансијским круговима кажу да је јавна тајна да челни људи банака узимају провизију за одобравање кредита, па тако кредит може да заврши и код оних који не испуњавају банкарске критеријуме, што је, уосталом, у основи свих оптужби за проневеру, прање новца и слично на рачун челних људи Хипо банке који су сада и ухапшени.

Ј. Рабреновић

----------------------------------------------

Испитујемо случај

У МУП-у Србије нашем листу је речено да се проверавају сви наводи у вези са пословањем Хипо Алпе Адрија банке.

„Очекује се одлука о званичном захтеву аустријским органима да нам доставе све податке о евентуалном сумњивом пословању ове банке у Србији”, речено нам је у МУП-у.

Р. Х.