Политички рафали на правосуђе

Изјаве званичника Српске напредне странке о уласку више стотина неизабраних судија у ту партију поново су реформу правосуђа претворили у чисто политичку тему. Либерално-демократска партија је тим поводом затражила седницу Одбора за правосуђе, док у владајућој коалицији критике реформе правосуђа оцењују као „политички мотивисане нападе на судство”, али не виде разлог за заседање одбора. Аналитичари, пак, тврде да политизације правосуђа „има са свих страна и тешко да ће скоро нестати”.

Председник одбора Бошко Ристић, који је на одмору, огласио се писаном изјавом, која је достављена Танјугу, у којој је навео да „у систему поделе власти свако треба да ради свој посао, а политичке и политикантске дебате не треба преносити у институције”. Ристић је казао и да ће се „одбор бавити реформом правосуђа само у оквирима своје надлежности, имајући у виду да је то, пре свега, у надлежности Високог савета судства”. Он је, такође, навео да ће „реформа правосуђа бити завршена до краја упркос неаргументованим критикама, иза којих стоје политички мотиви странака које не желе реформу”.

Јудита Поповић, потпредседница ЛДП-а, каже за „Политику” да „институције система морају да реагују на наводе напредњака, јер то показује колико се политика умешала у реформу правосуђа”. Одбор, према одредбама пословника, тешко да може нешто конкретно да уради, али Поповићева сматра да он, ипак, треба да се састане и да „иницира састанак представника владе, Врховног савета судства и парламента, како би се анализирала ситуација, договорила стратегија реформи, онемогућила политизација и опструкција реформи, која је изражена кроз свакодневне нападе на резултате реформе”.

Ђорђе Милићевић, портпарол СПС-а и члан Одбора за правосуђе и управу, каже за „Политику”, да нема ништа против састанка одбора, али не види о чему би он одлучивао нити шта би могао да уради поводом изјава појединих политичара. „Овде се ради о томе како поједине политичке опције виде правну државу, а ми сматрамо да је реформа правосуђа била неопходна и да би то требало сви да схвате”, каже Милићевић. Из ЛДП-а, пак, захтевају да „скупштина утврди да су судије прекршиле основно начело функције – политичку неутралност”. Зоран Ивошевић, бивши судија Врховног суда Србије, каже да су се „судије које су се одлучиле за једну партију одрекле своје професије, то су бивше судије, јер ако су се декларисали као нови чланови те преобучене партије радикала, онда они више не могу рачунати на то да буду судије”. Ивошевић, каже да се „и на овом случају види да судије, иако по Уставу не смеју бити чланови партија, ипак, имају неки додир с партијама. Ови су очито били симпатизери радикала, пошто је СНС партија прерушених радикала”.

М. Чекеревац

-----------------------------------------------------------

Ивошевић: Политика утицала на реизбор судија

Зоран Ивошевић сматра да је политика умешала прсте и код реизбора судија, „што се види, између осталог, по томе што је реизбор прошло 20 судија, које су у време Слободана Милошевића учествовале у крађи избора, али су поново бирани, јер је СПС на власти”. Ако је СПС-у то омогућено, „зашто би за друге из власти, а има 5-6 партија у њој, било другачије, наравно, ја за то немам доказа, али говорим оно што је логично”, додаје он. Ивошевић каже и да је политика увек утицала на судије и тужиоце, да тога има и сада и да не зна када ће томе доћи крај.