Положена осмица

Положена осмица, математички знак за бесконачно, лого је групе „Endless Boogie”. То је у складу са музиком која се налази на њихова два досад изашла албума: дебитантском „Focus Level” из 2008. године и новом „Full House Head”. Ради се о милитантном бугију чија репетитивна природа и бескрајна дужина имају хипнотички ефекат. Са њом у ушима „слушачима” је лако да зађу иза кулиса стварности. Тамо им се указују два пута. Један води у заумне пределе, у које су стизали сибирски шамани и пустињски врачеви. Другим се путује у рокенрол прошлост, ка музици Кептина Бифхарта, односно састава „Canned Heat”, „Groundhogs”, „ZZ Top” и AC/DC.

Чланови састава „Endless Boogie” личе на екипу пробисвета мрачне прошлости из филма „Дежурни кривци”. Од 1997. године они се сакупљају сваког уторка у неком бруклинском клубу на „свирку и пиво”. Први јавни наступ су имали почетком овог века. Свирали су као предгрупа на концерту Стивена Малкмуса. Лидер бенда Пол „Топ Долар” Мејџор је дилер ретких грамофонских плоча. Басиста Марк Охи се једини професионално бавио музиком. Као Марко Пецати свирао је у чувеном хардкор бенду „Naked Raygun”. Име групе позајмљено је од Џона Ли Хукера. „Endless Boogie” је наслов његовог албума из 1971. године. То су чињенице. Све остало је лудило.

(/slika2)

Хипертрофирани буги се налази на албуму „Full House Head”. Свака песма је музички монолит. Већина их је дужа од осам минута. Доимају се као делови бескрајне буги свирке започете у славним данима рок музике. Њихов почетак би могао да буде на крају нумере „I’m Going Home“ састава „Ten Years After” одсвиране на фестивалу у Вудстоку. Могу се такође схватити и као продужеци песама „Amphetamine Annie” групе „Canned Heat” односно „I’m Gonna Booglarize You Baby” Кептина Бифхарта. Понуђена музика нагони на млатарање главом познато у рок митологији као хедбенгинг. Уколико се мозак не откачи и не излети из лобање стиже се до оргазмичког усхићења. 

Бесконачни буги са албума „Full House Head” повезује трибална чантовања, психоделични рок и авангардну музику у једну целину. Преко 22 минута дуга завршна тема „A Life Worth Living” је екскурзија кроз све знане „психоделичне зоне”. Успут се, богами, откривају и неке нове, које људско уво још није чуло. Спора и језовита нумера „Slow Creep” цури из звучника као „пурпурна магла”, испуњава простор, помрачује свест, одваја од реалности и транспортује у рокенрол Недођију. Остале – „Empty Eye”, „Mighty Fine Pie”, „Tarmac City” и друге – емитују убитачну енергију која чини да се зарђали и напуштени рок рингишпил поново заврти у глави сваког појединачног слушаоца.

„Кад би имали мото он би гласио: Кад стигнеш тамо, треба да останеш тамо”, рекао је недавно Мејџор. Тамо је далеко, дубоко и високо. Иза граница стварности, међу колективним успоменама и архетипским сликама. Група „Endless Boogie” је сигуран превозник до тих предела.