Чуваркућа кућу чува

Чуваркућа – овако су је назвали стари Грци и Римљани који су њен сок користили за заштиту других биљака од штеточина и гусеница.

Идеална је за љубитеље цвећа који имају мале вртове и недовољно времена да их негују. Осим што учвршћује камене плоче домова, у народу постоји веровање да чуваркућа штити од громова, олуја, болести,вештица и лопова. Гајење чуваркуће постало је популарно крајем 19. и почетком 20. века. Биљка која је до тада расла само на крововима или у шупљинама камених зидова, сада има значајно место у каменим баштама, или на балконима који су окренути ка југу.

Цвета од априла до септембра, а боја цвета најчешће је црвена, али може бити и бела, жута, или розе. После цветања, розета умире, али претходно образује више малих розета и тако се наставља животни циклус ове биљке.

Тешко је замислити биљку скромнијих захтева од чуваркуће. Култивисане форме чуваркуће (има их чак 3.000, невероватних су облика и боја) нешто су осетљивије на влагу и, за разлику од природних врста, спорије се размножавају.

Пореклом је из Мексика, али се на овим просторима гаји од деветог века. Из тог времена потичу одредбе о сеоским домаћинствима (“Capitulare de villis”), којима су Карло Велики и његов син Људевит Побожни наредили узгајање 72 биљке, међу којима је и чуваркућа. Чуваркућа и данас није потпуно истражена биљка и углавном се користи у народној медицини.

Саде се на сунчаном месту. Густина садње је од 12 до 20 биљака по квадратном метру. Земља би требало да буде добро пропусна (најбоља је мешавина земље, песка и ситног шљунка). Заливање у нормалним околностима готово да није потребно.

Чуваркућа је биљка слична алоји. И код једне и код друге биљке употребљава се сирови свеже цеђен сок и користи се против разних болести. У народу је чуваркућа позната као лек против увобоље. Анализом је утврђено да је чуваркућа богата антибактеријским материјама и полисахаридима који благотворно делују на имуносистем..

Ана Стаменковић, техничар пејзажне архитектуре