Хајдер, Хипо и тешко оружје

Аустријска истрага усмерена на пословање Хипо групе Алпе-Адрија у дванаест земаља, од немачке покрајине Баварске и Италије, преко Балкана, до Украјине, је пред проширењем. Уз комисије министарства финансија (ЦИС) и министарства унутрашњих послова (СОКО-Хипо), случај прате и уставобранитељи (бивша државна полиција ШТАПО), и две војно информативне службе – војно обавештајна служба ХНаА и Абверамт, задужени за контрашпијунажу.
Интересовање припадника безбедносних и (контра)обавештајних структура усредсређено је на илегалну трговину оружјем са земљама које су биле или се налазе под међународним ембаргом, а доводе се у везу са пословањем групе бившег аустријског вође ултрадесничара Јерга Хајдера. У оквиру система финансирања (тајних) страначких фондова, од кога су имали користи аустријски ултрадесничари, али и неке европске странке сличног поимања, пре свега у Хрватској и у Италији, негована је интензивна пословна сарадња са „хонорарним сарадницима“ који су дејствовали по налогу Либије, Сирије и Ирака.
Представницима медија указује се и на трговину оружјем са актерима на просторима западног Балкана, у Босни, у Санџаку и на Косову. Ова „шина“, наводно, подразумева коришћење „организационе трасе З.“ (З. је генерал Владимир Загорец) у смислу финансирања, односно и реимпорте из региона иза Леванта.
Повод новим истрагама нађен је у извештају бечког дневника „Пресе“. Лист је у јучерашњем издању објавио Хајдерово писмо ирачком министру нафтне индустрије Хусеину ал Шахристанију од марта 2008. године. Позив у посету покрајини Корушкој схваћен је као покушај обнављања сарадње коју је неговао са режимом Садама Хусеина. Из тог временског периода, пролеће 2008. године, датира и фотографија из Дубаија коју су јуче објавили медији: Јерг Хајдер на пословном ручку са трговцем оружја Абдулом Монајем Џебаром, „партнером“ бивших и садашњих власти у Багдаду.
О каквим је пословним везама овде реч?
Хајдер је уочи предстојећих избора на више нивоа покушао да обезбеди додатне изворе финансирања кампање. Надовезујући се на искуства из пређашњих сарадњи са Либијом и Ираком, закуцао је на врата Абдула Монаја Џебаре. Његово стално пребивалиште је Клагенфурт, а званична дозвола боравка са бројем 000037072 додељена му је у Санкт Фајту на Глану, упркос претходној, негативној одлуци савезних органа у Бечу. Дозвола боравка важи десет година и истиче у мају 2013.
Тројка Хајдер-Џебара-Загорец бавила се илегалном трговином оружја користећи штит моћних обавештајних агенција ЦИА и БНД, тврде извори у Бечу. Џебара је осуђен 1988. године пред судом у Минхену на шест и по година робије. Због илегалне трговине оружјем, као главни актер тадашње афере „Телемит“, и због подмићивања немачких парламентарних странака. (1984. године је исплатио немачкој либералној странци ФПД шест милиона марака).
Џебари је 1990. године допуштено да напусти Немачку и пресели се у Аустрију. Заслуга за превремено пуштање на слободу приписује се БНД-у. У акту 3623 XXI.GP истражне комисије аустријског парламента помиње се и интервенција немачког политичара Клауса Кинкела.
Сумњу у исправност послова Џебаре и његових „ортака“ први пут је у августу 1998. године пренео аутору ових редова некадашњи шеф аустријске државне полиције Јирген Хајн Мастаље. У то време, Мастаље је био покрајински шеф безбедности Корушке.
Да ли је Хајдеров покушај обнављања старих веза са оружарима имао утицаја на саобраћајну несрећу у којој је, годину дана касније, изгубио живот? Сумња да су обавештајни извори ставили поменуте фотографије и документа медијима на располагање, повлачи за собом претпоставку да је дозвола за трговину оружјем Џебари истекла. Као што је, пре тога, истекла Јергу Хајдеру и Владимиру Загорцу.
Милош Казимировић