Мехов крш и Миланова џамија

Нови Пазар – Кад неки Новопазарац каже да станује у „Сивом дому“ то не значи да је као малолетник имао проблема са законом, него да има стан у згради у Улици Стефана Немање у центру града, грађеној пре двадесетак година, када је била популарна серија о збивањима у васпитно-поправној установи. Обиље сивог бетона било је пресудно за назив зграде. Станари зграде „Лепа Брена“ не морају ни да воле народну музику, нити да имају било какве везе са познатом певачицом. Четвороспратно здање настало је почетком осамдесетих година прошлог века, издвајало се од околних, тада само приземних кућа висином, „стасом“ па је зграда добила то име. Зреле године мало су наборале фасаду некадашње лепотице, али – име је остало.
Ко кумује новопазарским грађевинама тешко је докучити. Некада име буде одређено изгледом, некада местом, а некада наменом. Најужи центар Новог Пазара оивичен је двема полукружним зградама, па је и њихов полузванични назив „стара лучна” и „нова лучна“, а станови у „пендрек згради“ намењени су углавном запосленима у полицији.
Некада се из назива грађевина у Новом Пазару могло сазнати чији су, ко су им власници или ктитори. Постоји и сада Иса-бегов хамам из 15. века који је саградио утемељивач града Иса-бег Исхаковић, затим Амир-агин хан из 17. века. И сада, додуше са промењеном наменом, постоје и зграде у којима је био Вукосављевића хотел или Чавића кућа. Велики број новопазарских џамија носи имена по својим градитељима и ктиторима, па постоје Гази Синан-бегова џамија, Ахмет војводина, Хаџи Хуремова, Хајрудин џамија, Хаџи Шефкова и многе друге из чијих назива се може сазнати ко их је градио или ко је дао највећи прилог за њихову изградњу.
И новопазарски сокаци су некада носили називе по најбројнијим и најмоћнијим фамилијама које су ту живеле. И сада се, уместо званичних назива улица, може чути за Хоћански сокак, Шушевића сокак, Агушевића сокак...
Последњих деценија у локалној географији најпознатији је био „пијани сокак“ у центру града. Званични назив је Булевар АВНОЈ-а, али је неколико кафана у низу имало јачи утицај на народ као „кума“ од историје.
У давању имена неких грађевина или делова града понекад улогу одигра и инат или ситна злоба. Када је прошле јесени почело уређење главне улице у центру града, Улице 28. новембра, градоначелник Мехо Махмутовић је обећавао да ће радови бити завршени пре зиме. Пао снег, понестало пара а улица остала раскопана и на њој гомиле цеви, песка, камене коцке... Политички опоненти градоначелника Махмутовића и градске власти градилиште назваше „Мехов крш“. Назив се „лепио за уши“ због близине истоименог граничног прелаза ка Црној Гори.
Срећом, овог лета крша на главној улици нестаде, уместо њега уређена је пешачка зона са фонтаном на почетку. Сличност са сарајевском Башчаршијом је очигледна. Градоначелник Махмутовић је остао без крша као „задужбине“, а у шетњу уређеном пешачком улицом доводио је и наше министре и америчку амбасадорку. На уређеној главној градској улици матуранти су плесали за Европу, уместо аутомобила сада пешак у овој улици мора да заобиђе само кафанске столове.
Од бројних новопазарских џамија једна се издваја – прошле године у насељу Ћерамиџиница завршена је Стамбол џамија. Поред места где се налази некад је пролазио пут за царски Стамбол. За разлику од других, ова џамија има два минарета. У народу је све чешће зову – Миланова џамија. У непосредној близини џамије је кућа народног посланика и председника новопазарских радикала Милана Веселиновића. Док није саграђена џамија, Миланова кућа је била општепознато одредиште за таксисте и оне што не познају довољно овај крај Новог Пазара.
Славка Бакрачевић