Плате за бираче

Срећа, срећа, радост! Биће повишице, весеље се шири на све стрaне у завршници последњег сусрета са Мисијом ММФ-а.

Тутор из Вашингтона је попустио дизгине – плате и пензије могу навише. И то неколико месеци раније него што је летос договорено. Повишица, додуше, неће доћи у октобру ове године, али прва ће стићи у јануару уместо да се чека април 2011. Потом следе још два повећања – у априлу и октобру. У целој наредној години укупно можда око седам одсто.

Да ли због тога треба да буду срећни сви грађани Србије, како се сви нешто радујемо? Буђење!

Повишица следује само пензионерима, државним службеницима и запосленима у јавним службама и државним предузећима. И никоме више.

За њих се из петних жила бори потпредседник владе и министар економије Млађан Динкић. При томе не треба заборавити да су сви ,,који раде код државе”, а имају плату мању од 50.000 динара, на име „помоћи” у августу већ добили по 5.000 динара. Исту суму обећао је и пензионерима чија месечна примања не прелазе 21.000 динара. Истини за вољу, Динкић је најавио и повећање помоћи привреди, осталом грађанству, пољопривреди и социјалноугроженима.

Тако ће од инфлације у наредној години бити заштићена примања око 1,6 милиона пензионера и још око 700.000 радника којима се плате исплаћују из буџета или су запослени у јавним предузећима – од ЕПС-а до Србија вода и шума. Њима је обећано и реално повећање стандарда, у зависности од процента оствареног раста БДП. Дакле, више од2,3 милиона грађана може очекивати да им догодине неће бити горе него ове.

Према подацима Републичког завода за статистику, крајемаприлаове године било је запослено 1.841.038. За 6,8 одсто мање него у истом месецу претходне. Оних 700.000 којима је држава послодавац може мирно да спава. Они су заштићени. На ветрометини кризе остаје око 1,1 милион запосленихкод осталих газда. Њима нико не гарантује да ће сутра имати ни посао ни плату, без обзира на то што се очекује да ће у 2010. доћи до повећања БДП од око 1,5 одсто. За разлику од државе, ретки су послодавци-приватници који повећавају плате својим радницима у складу са растом инфлације и оствареним повећавањем производње и профита. Они који располажу државном касом делиће и оно чега нема, јер ће буџет и догодине бити у минусу.

Забрињава, међутим, чињеница да је мало економиста који су били спремни да подсете Владу Србије да има пречег посла него да својим службеницима, па били они лекари, професори, полицајци, укључујући и пензионере, повећава плате зајмећи.

И поред обећања том истом тутору, ММФ-у, да ће смањити број запослених за око десет одсто – држава то није учинила већ се из петних жила упиње да им повећа плате. То је „брига” за радног човека, али и сутрашњег гласача. Број запослених у државној управи у последњих десет година повећан је са 8.000 на 32.000, а у привреди је смањен за око 250.000.