Маркетиншки потез Министарства
Продужетак рока за легализацију и смањење обима техничке документације градски и општински челници једногласно оцењују као популизам. Препорука Министарства за капиталне инвестиције да цене легализације, које су у надлежности локалне самоуправе буду снижене, према мишљењу наших саговорника није реална, јер се тако награђују прекршиоци закона. Они не очекују пад цена када је реч о Београду.
Ђорђе Бобић, главни градски архитекта,сматра да су трошкови легализације зантно нижи у односу на легалну процедуру добијања одобрења за градњу. Јер онај ко поштује закон , наводи он, за папире мора да издвоји 10-20 евра по метру квадратном, док бесправни градитељи легализацију за десет пута мање по квадрату.
– Међу дивљим градитељима има профитера, али и очајника који спасавају главу и међу њима има разлика.У градској одлуци о висини накнаде за легализацију водило се рачуна о статусу подносиоца захтева па су социјално угрожени остварили попуст.Смањење цена легализације не би било праведно према људима који су легално платили закуп земљишта и по годину дана чекали урбанистичке услове и одобрење за градњу. Јер када се бесправни објекат легализује и укњижи, његова тржишна вредност је једнака као и оних грађених по закону. Значи, онај ко је на дивље градио бива награђен и за мале паре долази до капитала. Ако продужавамо рокове за подношење захтева и смањујемо обим документације, која је до сада била минимална, питам се где је ту крај – објашњава градски архитекта.
Будући да у Србији има око милон бесправних грађевина, а у првом законском року до 13.новембра 2003.године поднето је само 368.000 захтева, од чега у Београду 2,3 одсто, надлежни из Министарства су неимарима, који су своје објекте подигли до 13.маја 2003.године, омогућили да накнадно поднесу захтеве до 26.октобра ове године. За њих ће процедура бити једноставнија и јевтинија.
Нова шанса, судећи према подацима које смо добили из неколико градских општина, није подстакла Београђане да легализују своје некретнине.
У Општини Савски венац је од јуна поднето само 97 нових захтева. Милош Ковачевић, саветник председника општине,сматра да је препорука Министарства за капиталне инвестиције за смањење цена легализације,недовољно промишљен потез.
- Том препоруком се људима који су градили по закону ставља до знања да су погрешили. Тако се поткопава углед институција и нагађује незаконито понашање.То никако не значи да не желимо да помогнемо грађанима у процесу легализације, али итекако водимо рачуна о онима који се према себи и држави понашају одговорно – уверен је Ковачевић, који препоруку министарства оцењује као популистички и маркетиншки потез.
У Палилилу је пристигло 1.200 нових захтева. Данило Башић, председник општине, слаже се да су садашње цене легализације оправдане. Као један од проблема при легализацији он наводи незаинтересованост и неодговорност грађана, који углавном доносе непотпуну документацију. Истовремено, становници Црвенке, где цвета дивља градња, каже председник општине, траже асвалтирање улице и уређење компелтне инфраструктуре, а да ни један динар нису уложили у фонд. Слична ситуација је и у Крњачи.
Осим лењости грађана, кочница су нерешени имовински односи, наглашава Зоран Лукић, начелник општинске управе Вождовца.
– Продужетак рока за легализацију је само охрабрио многе да наставе да зидају без дозвола. Добили смо 400 нових захтева од чега се 90 одсто односи на објекте подигнуте у протеклих четири пет месеци. Очекивали смо да ће измене закона решити проблеме и недоумице – каже Лукић.
Упркос апелима, очигледно је тешко приволети бесправне градитеље да поднесу захтеве. Одговор за такво понашање вероватно се налази у познатој чињеници да општински службеници у малом броју случева прибегавају рушењу бесправно нанизаних квадрата. Јер, зашто би неко, примера ради, ко 15 година живи у кући саграђеној на дивље у Калуђерици јурио папире када је мало вероватно да ће му кућа бити срушена. Надлежни се правдају да Врховони суд има став да објекти за које је поднет захтев за легализацију не могу бити уклоњени док поступак не буде окончан. А шта је са хиљадама оних који нису у процесу легализације?
--------------------------------------------------------------------------
Петнаестодневна процедура
Одлуку о висини новчане надокнаде одређује Скупштина града и сав новац одлази у градски буџет.После подношења захтева и проласка код Комисије за легализацију, Дирекција за грађевинско земљиште обрачунава накнаду за магистралну инфраструктурну мрежу.За екстра зону (Општина Стари град) она износи 11 262 динара, за прву зону 6 15 динара, за другу 5 820 динара, трећу 4935 динара, четрту 3 580 динара и пету 2 610 динара.У зависности од броја чланова домаћинства,социјалног статуса..., каже Ненад Бајић из Дирекције за грађевинско земљиште, може се остварити попуст од 20 до 30 одсто.Та процедура траје око 15 дана у случају да су решени имовиски односи.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


