Трамвај

Ако је судити према коментарима читалаца који су се минулих дана јављали "Политици" због текстова о набавци трамваја из Хрватске, јавност је подељена око куповине ових модерних нископодних шинских возила којима су, због брзине коју постижу, наденули надимак "мећава". Неки сматрају да је добро набавити брзо градско возило које ће моћи да користе и особе у инвалидским колицима, без обзира на то што је из Хрватске. Други кажу може, али уз услов да и Хрвати купе "Икарбусове" аутобусе. Има и појединачних мишљења да нам после "Олује" није потребна и "мећава".

Загребачки дневни листови пренели су изјаву Ивана Толића, директора фабрике у оквиру конзорцијума који производи ова возила, да је делегација ГСП-а изразила интересовање за куповину неколико возила, али под условом да се промени облик ветробранског стакла које их подсећа на латинично слово "U". "Ми смо на то пристали", рекао је Толић.

Пре куповине, како тврде колеге новинари у Хрватској, трамваји ће бити представљени у Београду у оквиру Конференције градских превозника Источне и Југоисточне Европе, крајем септембра.

Према речима Славена Тице, директора ГСП-а, делегација градског превозника заиста је боравила у Загребу у посети ЗЕТ-у (Загребачки електрични трамвај) како је саопштено, у циљу размене искустава. Тица тврди да је Толић измислио читаву причу о набавци трамваја и покушао да нашег превозника увуче у неспоразуме у оквиру хрватског конзорцијума.

Било како било, београдски медији су известили о моћним загребачким шинским колима и о могућности њиховог доласка на улице нашег главног града. Онда се огласио градски менаџер Бојан Станојевић, који је категорично демантовао да ће Београд купити ова возила. Чудио се, успут, зашто домаћа штампа уопште преноси било шта о куповини.

На то питање лако је одговорити. Због тога што би набавку трамваја из Хрватске, или било које друге државе, платили Београђани, од чијих се пара пуни градска каса. Зато је обавеза медија била да провере да ли су тачни наговештаји да ће скупи трамваји из Хрватске бити купљени, као што је обавеза градских власти да грађанима подноси рачуне.

Но Станојевић се толико чудио новинарској знатижељи да је још питао: "Ко је луд да купи трамвај који кошта 2,5 милиона евра?"

На ово питање би се могло одговорити такође питањем: А ко је био луд да закључи да Београду не треба метро и да је трамвај решење за превоз путника у двомилионском граду?