Tramvaj

Ako je suditi prema komentarima čitalaca koji su se minulih dana javljali "Politici" zbog tekstova o nabavci tramvaja iz Hrvatske, javnost je podeljena oko kupovine ovih modernih niskopodnih šinskih vozila kojima su, zbog brzine koju postižu, nadenuli nadimak "mećava". Neki smatraju da je dobro nabaviti brzo gradsko vozilo koje će moći da koriste i osobe u invalidskim kolicima, bez obzira na to što je iz Hrvatske. Drugi kažu može, ali uz uslov da i Hrvati kupe "Ikarbusove" autobuse. Ima i pojedinačnih mišljenja da nam posle "Oluje" nije potrebna i "mećava".

Zagrebački dnevni listovi preneli su izjavu Ivana Tolića, direktora fabrike u okviru konzorcijuma koji proizvodi ova vozila, da je delegacija GSP-a izrazila interesovanje za kupovinu nekoliko vozila, ali pod uslovom da se promeni oblik vetrobranskog stakla koje ih podseća na latinično slovo "U". "Mi smo na to pristali", rekao je Tolić.

Pre kupovine, kako tvrde kolege novinari u Hrvatskoj, tramvaji će biti predstavljeni u Beogradu u okviru Konferencije gradskih prevoznika Istočne i Jugoistočne Evrope, krajem septembra.

Prema rečima Slavena Tice, direktora GSP-a, delegacija gradskog prevoznika zaista je boravila u Zagrebu u poseti ZET-u (Zagrebački električni tramvaj) kako je saopšteno, u cilju razmene iskustava. Tica tvrdi da je Tolić izmislio čitavu priču o nabavci tramvaja i pokušao da našeg prevoznika uvuče u nesporazume u okviru hrvatskog konzorcijuma.

Bilo kako bilo, beogradski mediji su izvestili o moćnim zagrebačkim šinskim kolima i o mogućnosti njihovog dolaska na ulice našeg glavnog grada. Onda se oglasio gradski menadžer Bojan Stanojević, koji je kategorično demantovao da će Beograd kupiti ova vozila. Čudio se, usput, zašto domaća štampa uopšte prenosi bilo šta o kupovini.

Na to pitanje lako je odgovoriti. Zbog toga što bi nabavku tramvaja iz Hrvatske, ili bilo koje druge države, platili Beograđani, od čijih se para puni gradska kasa. Zato je obaveza medija bila da provere da li su tačni nagoveštaji da će skupi tramvaji iz Hrvatske biti kupljeni, kao što je obaveza gradskih vlasti da građanima podnosi račune.

No Stanojević se toliko čudio novinarskoj znatiželji da je još pitao: "Ko je lud da kupi tramvaj koji košta 2,5 miliona evra?"

Na ovo pitanje bi se moglo odgovoriti takođe pitanjem: A ko je bio lud da zaključi da Beogradu ne treba metro i da je tramvaj rešenje za prevoz putnika u dvomilionskom gradu?