На систематски преглед само кад се мора

У Србији највише људи оболева од болести срца и крвних судова, као и од малигних тумора, а на боловања се најчешће одлази после инфаркта и карцинома, због болести респираторног и мишићно-коштаног система. Ипак, навику да редовно проверава здравствено стање има мали број грађана – по једном истраживању тек сваки двадесети преглед је превентивни. Лекари указују да је код две трећине смртних случајева болест могла битиспречи, па је време да се свака особа запита како се храни, колико пута вежба недељно и када је последњи пут измерила притисак, ниво шећера у крви, тежину...

У време кад је спровођено истраживање здравља Београђана 2006. године, трећина је имала артеријску хипертензију, реуму 27,8 одсто испитаника, шећерну болест 7,7 одсто људи. Оно што забрињава јесте податак да сваки једанаести становник престонице узима лекове самоиницијативно, а мање од половине одраслих грађана медикаменте узима по савету лекара.

Према речима др Јелене Поповић, из београдског Дома здравља „Звездара”, забрињава чињеница да здравствена просвећеност становништва није баш на завидном нивоу, чак и у градовима као што је Београд. Она истиче да је слична ситуација и са одржавањем личне хигијене, па се стиче утисак да се давно изгубило правило како се код лекара иде свеже окупан и у чистој гардероби.

– Не треба заборавити изреку да је хигијена пола здравља. У школама не постоји здравствено васпитање, па уколико деца код куће науче погрешне обрасце понашања, немају где да стекну увид у то како треба водити рачуна о свом здрављу. Пацијенти најчешће долазе у лекарске ординације када су болесни или по своју редовну терапију. Малобројни су они који дођу иако се осећају добро, али знају да би требало с времена на време да преконтролишу крвну слику, урин, измере притисак... Хипертензија „креће” постепено, човек се навикава да живи с повишеним крвним притиском и може годинама да не осећа тегобе и мисли да је потпуно здрав. Благовременим увођењем лекова за обарање притиска крвни судови се штите од дегенеративних промена и спречавају се неке нежељене последице – објаснила је др Поповић.

Наша саговорница сматра да су лекари презаузети бројним пацијентима који их свакодневно посећује, па нажалост немају довољно времена да се посвете оном пацијенту који је дошао превентивно.

– Да би се адекватно пренело знање и стекло поверење пацијента, саслушала сва његова питања, недоумице или сумње и нашло решење које му највише одговара, потребно је имати не само  добру вољу, већ и довољно времена на располагању – истиче др Поповић.

Истраживање о здрављу становништва из 2006. године сведочи да готово сваки други житељ Србије има повишен притисак, да 40 одсто воли да попије, да сваки трећи пуши, да је 17 одсто гојазно, а чак три четвртине људи није физички активно. Истраживање показује да у Београду око 3,1 одсто жена никад није посетило гинеколога, а да редовност посећивања лекара ове специјалности опада са старењем припадница лепшег пола и лошијим материјалним положајем. Гинеколога чешће посећују жене у доби између 20. и 25. године и оне које имају средњу школску спрему. Свега око 50 одсто жена одлази на систематски преглед, а већину на то мука натера.

Др Миљан Станковић, који је гинекологију и акушерство специјализирао у Америци, каже да се у Србији не ради довољно на превенцији, о чему говори и оболевање жена од рака грлића материце.

– У Србији је инциденца оболевања 34,4 случајева на 100.000 жена, а морталитет је 15,5, што значи да половина оних код којих се открије болест – умре. Код већине се обољење открије касно, кад лечење више није могуће. А у Америци је девет случајева на 100.000, а морталитет је 3,6. И кад је реч о трудноћи и порођају, наша земља не може да се похвали резултатима. Према подацима Светске здравствене организације, у Србији је морталитет плода 13 на 1.000, а у Америци седам на хиљаду. Ти подаци говоре да нешто треба поправити, јер лекари не прате како треба пацијенте од почетка до краја, не региструју аномалије на време, а и педијатријске службе каскају за светским стандардима – истакао је др Станковић.

Грађани често истичу да не иду на превентивне прегледе због гужви код лекара и нељубазности медицинског особља, а најчешће се о здрављу информишу путем средстава јавног информисања. Као водећа три узрока оболевања грађани наводе стрес, погрешну исхрану и тешке услове живота.

Д. Давидов-Кесар