Na sistematski pregled samo kad se mora

U Srbiji najviše ljudi oboleva od bolesti srca i krvnih sudova, kao i od malignih tumora, a na bolovanja se najčešće odlazi posle infarkta i karcinoma, zbog bolesti respiratornog i mišićno-koštanog sistema. Ipak, naviku da redovno proverava zdravstveno stanje ima mali broj građana – po jednom istraživanju tek svaki dvadeseti pregled je preventivni. Lekari ukazuju da je kod dve trećine smrtnih slučajeva bolest mogla bitispreči, pa je vreme da se svaka osoba zapita kako se hrani, koliko puta vežba nedeljno i kada je poslednji put izmerila pritisak, nivo šećera u krvi, težinu...

U vreme kad je sprovođeno istraživanje zdravlja Beograđana 2006. godine, trećina je imala arterijsku hipertenziju, reumu 27,8 odsto ispitanika, šećernu bolest 7,7 odsto ljudi. Ono što zabrinjava jeste podatak da svaki jedanaesti stanovnik prestonice uzima lekove samoinicijativno, a manje od polovine odraslih građana medikamente uzima po savetu lekara.

Prema rečima dr Jelene Popović, iz beogradskog Doma zdravlja „Zvezdara”, zabrinjava činjenica da zdravstvena prosvećenost stanovništva nije baš na zavidnom nivou, čak i u gradovima kao što je Beograd. Ona ističe da je slična situacija i sa održavanjem lične higijene, pa se stiče utisak da se davno izgubilo pravilo kako se kod lekara ide sveže okupan i u čistoj garderobi.

– Ne treba zaboraviti izreku da je higijena pola zdravlja. U školama ne postoji zdravstveno vaspitanje, pa ukoliko deca kod kuće nauče pogrešne obrasce ponašanja, nemaju gde da steknu uvid u to kako treba voditi računa o svom zdravlju. Pacijenti najčešće dolaze u lekarske ordinacije kada su bolesni ili po svoju redovnu terapiju. Malobrojni su oni koji dođu iako se osećaju dobro, ali znaju da bi trebalo s vremena na vreme da prekontrolišu krvnu sliku, urin, izmere pritisak... Hipertenzija „kreće” postepeno, čovek se navikava da živi s povišenim krvnim pritiskom i može godinama da ne oseća tegobe i misli da je potpuno zdrav. Blagovremenim uvođenjem lekova za obaranje pritiska krvni sudovi se štite od degenerativnih promena i sprečavaju se neke neželjene posledice – objasnila je dr Popović.

Naša sagovornica smatra da su lekari prezauzeti brojnim pacijentima koji ih svakodnevno posećuje, pa nažalost nemaju dovoljno vremena da se posvete onom pacijentu koji je došao preventivno.

– Da bi se adekvatno prenelo znanje i steklo poverenje pacijenta, saslušala sva njegova pitanja, nedoumice ili sumnje i našlo rešenje koje mu najviše odgovara, potrebno je imati ne samo  dobru volju, već i dovoljno vremena na raspolaganju – ističe dr Popović.

Istraživanje o zdravlju stanovništva iz 2006. godine svedoči da gotovo svaki drugi žitelj Srbije ima povišen pritisak, da 40 odsto voli da popije, da svaki treći puši, da je 17 odsto gojazno, a čak tri četvrtine ljudi nije fizički aktivno. Istraživanje pokazuje da u Beogradu oko 3,1 odsto žena nikad nije posetilo ginekologa, a da redovnost posećivanja lekara ove specijalnosti opada sa starenjem pripadnica lepšeg pola i lošijim materijalnim položajem. Ginekologa češće posećuju žene u dobi između 20. i 25. godine i one koje imaju srednju školsku spremu. Svega oko 50 odsto žena odlazi na sistematski pregled, a većinu na to muka natera.

Dr Miljan Stanković, koji je ginekologiju i akušerstvo specijalizirao u Americi, kaže da se u Srbiji ne radi dovoljno na prevenciji, o čemu govori i obolevanje žena od raka grlića materice.

– U Srbiji je incidenca obolevanja 34,4 slučajeva na 100.000 žena, a mortalitet je 15,5, što znači da polovina onih kod kojih se otkrije bolest – umre. Kod većine se oboljenje otkrije kasno, kad lečenje više nije moguće. A u Americi je devet slučajeva na 100.000, a mortalitet je 3,6. I kad je reč o trudnoći i porođaju, naša zemlja ne može da se pohvali rezultatima. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Srbiji je mortalitet ploda 13 na 1.000, a u Americi sedam na hiljadu. Ti podaci govore da nešto treba popraviti, jer lekari ne prate kako treba pacijente od početka do kraja, ne registruju anomalije na vreme, a i pedijatrijske službe kaskaju za svetskim standardima – istakao je dr Stanković.

Građani često ističu da ne idu na preventivne preglede zbog gužvi kod lekara i neljubaznosti medicinskog osoblja, a najčešće se o zdravlju informišu putem sredstava javnog informisanja. Kao vodeća tri uzroka obolevanja građani navode stres, pogrešnu ishranu i teške uslove života.

D. Davidov-Kesar