Америчка драма због Курана

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 10. септембра – Сутрашња девета годишњица терористичког напада Ал Каиде на Њујорк и Вашингтон у Америци се очекује у знаку контроверзи око верских толеранција, границе слободе изражавања и пораста антимуслиманског расположења.

Стицајем неколико околности, редовна годишња комеморација на „нултој тачки”, месту у Њујорку где су некада стајале две куле Светског трговинског центра, неће, као и претходних година, бити дан тихог одавања поште близу 3.000 жртава највеће терористичке диверзије у историји, већ по свему судећи повод за серију протестних митинга са изгледима да се још више распале већ пробуђене секташке страсти, које иначе америчком друштву нису баш својствене.

Те околности су прво спорења око подобности изградње једне џамије, односно неке врсте исламског културног центра, само две улице од „нулте тачке”. Још откако је обелодањен, овај план је поделио нацију. Најновије истраживање јавног мњења показује да две трећине Американаца сматра да муслиманска богомоља тако близу места страдања невиних људи од руку исламских екстремиста није „прикладна”, јер је „увреда” за те жртве.

С друге стране, мањина, укључујући ту и председника Обаму, сматра да муслимани који ће се на том месту молити свом богу нису они који отимају авионе и убијају невине. Америка је, поручио је председник, постала то што јесте зато што је саграђена на верским слободама и верској толеранцији.

Као да овај заплет није био довољан, на сцену је ступио један маргинални протестантски свештеник с Флориде, чија црква нема ни 50 следбеника, да би доспео у центар медијске пажње и изазвао узбуну у целом свету. Обами су због њега писали светски лидери, лично му се јавио председник Индонезије, најмногољудније муслиманске нације света, због њега је Интерпол послао упозорење многим владама, а ФБИ у поверљивој процени такође указао на могућност да се на америчком тлу организују „осветнички” терористички напади.

Поменути свештеник је још прошлог јула обелоданио да ће на годишњицу 11. септембра организовати „дан спаљивања Курана”. На то нико није обраћао пажњу до почетка ове недеље, када се тај дан приближио. Због веома јаке законске заштите слободе говора и изражавања, држава нема начина да поменутог пастора по имену Тери Џонс спречи у његовој намери, осим да, евентуално, примени неки локални пропис о забрани паљења ватре на јавном простору.

Свесни да би призор спаљивања свете књиге ислама на америчком тлу изазвао протесте муслимана широм света, што би створило атмосферу новог „сукоба цивилизација”, глас против такве намере подигли су многи. Државни секретар за одбрану Роберт Гејтс је, после упозорења команданта америчких и НАТО трупа у Авганистану, генерала Петрауса да би то могао да буде повод за појачане нападе талибана на америчке војнике, и после демонстрација неколико хиљада људи у Кабулу и Исламабаду, лично телефонирао пастору Џонсу и указао му на могуће последице његовог чина.

Обама је против тога говорио у једном телевизијском интервјуу и тек синоћ је дошло до извесног попуштања затегнутости, пошто је пастор објавио да је свој протест „суспендовао” јер се, наводно, са имамом будуће џамије на Менхетну договорио да се њена локација промени. Спаљивање Корана је иначе требало да буде његов чин „протеста против исламског екстремизма”.

Али, инвеститори овог пројекта су оповргли да је постигнут такав договор. Пастор и имам су се, међутим, договорили да се сутра сретну, на дан када ће се и код „нулте тачке” и код плаца за будућу исламску богомољу окупити демонстранти – с различитим паролама.

Велики митинг је за сутра заказао и нови десничарски тандем на америчког политичкој сцени: бивша кандидаткиња за потпредседницу Сара Пејлин и конзервативни (и веома острашћени) водитељ Фокс ТВ мреже Глен Бек. Своје следбенике они ће окупити на Аљасци, после (релативног) успеха сличног митинга с паролама „обнове Америке” који су одржали прошлог месеца у центру Вашингтона.

Све ово се дешава и у атмосфери када је у целој земљи у порасту ултраконзервативизам, оличен у „Покрету чајанке”, чији припадници желе да се Америка врати идејама њених белих хришћанских утемељивача, и када сваки пети Американац верује да је председник Обама ипак муслиман, иако је много пута доказао да је хришћанин.

Истраживање које је спровео познати „Пју” центар показује иначе да нема великог пораста антимуслиманског расположења у земљи – али да оно ипак расте.

Милан Мишић