Заустављен пад акција НИС-а

Веома скроман недељни промет, као и ново слабљење НИС-ових акција обележили су протеклу трговачку седмицу. Укупан обим промета износио је тек 2,28 милиона евра и био је 26 процената слабији у односу на протеклих пет трговачких дана. Главни берзански показатељ, индекс Белекс 15, ослабио је 1,65 процената спустивши се на крају седмице до нивоа од 618,95 поена. Овај показатељ најликвиднијих акција од почетка године бележи негативан принос од 6,75 процената.

Слично као и у другој половини протекле трговачке недеље, акције НИС-а су наставиле пад вредности, али овог пута са знатно скромнијим прометима као последица смањене понуде ових хартија на нижим нивоима. Ова акција окончала је недељу на коти од 453 динара, што је смањење од 8,3 одсто у текућој седмици, односно губитак од 10,5 процената откада се НИС појавио на берзанском тржишту. Као што је и било очекивано, на нивоима око 450 динара, појавила се јака тражња за овом хартијом будући да су портфељни инвеститори антиципирали сасвим пристојан принос до фебруара када већински власник компаније мора упутити јавну понуду за преузимање акција по загарантованој цени, не мањој од 4,8 евра. Укупна реализација у трговању НИС-овим акцијама износила је 25,9 милиона динара, уз просечан дневни промет тек незнатно већи од пет милиона динара.

Најпрометнија хартија из реалног сектора била је компанија „Агроитали” из Кикинде (DNVM) уз промет од 27,3 милиона динара, углавном на цени од 700 динара по акцији. Очито, у питању је крајња консолидација власништва од стране италијанске фирме из Чезене, која је већински власник овог предузећа. Од стандардно ликвидних хартија из реалног сектора ваља издвојити опоравак београдског „Енергопројекта” (ENHL), који је на крају седмице поново прескакао психолошку баријеру од 1.000 динара. Ипак, ова акција је порасла тек непуна 3 процената на недељном нивоу окончавши седмицу на коти од 966 динара. Бечејски „Сојапротеин” (SJPT) осцилирао је незнатно испод нивоа од 680 динара уз невелики промет, док је пиротски „Тигар” (TIGR), још једна акција са А листинга, забележио једну од својих најслабијих седмица са минорним прометом и падом цене на 630 динара.

Најпрометнија банкарска акција, уједно и целог тржишта, била је нишка „АИК банка” (AIKB), која је седмицу окончала на коти од 2.705 динара уз реализацију од 33,7 милиона динара. На страни продаје доминирале су поново заложене акције компанија које контролише домаћи бизнисмен Ђорђије Ницовић, које већ дуже време стварају велики притисак на овој најликвиднијој хартији домаћег тржишта. Директор „Нишке банке” изјавио је крајем седмице да ће ова банкарска установа ускоро исплатити 10 милиона евра дивиденде акционарима за 2008. и протеклу годину. „Агробанка” (AGBN) је забележила невелики промет, осцилирајући око нивоа од 7.200 динара, док је „Комерцијална банка” (KMBN) регистровала мизеран промет окончавши седмицу на нивоу од 27.750 динара.

Ненад Гујаничић, Синтеза инвест груп

-----------------------------------------------------------------
 
Обвезнице

Обвезнице старе девизне штедње забележиле су солидан промет од 0,66 милиона евра и чиниле су скоро 30 процената укупне реализације. Ниједна од ових државних дужничких хартија, номинованих у еврима, више не бележи принос изнад 3,5 процената док је најближа серија А2011 регистровала принос током седмице и испод нивоа од 3,3 одсто.
 
Трезорски записи и трезорске ноте

Протекле седмице, Министарство финансија је одржало две аукције трезорских записа на којима су постигнути променљиви резултати. Тромесечне дужничке хартије државе номиналне вредности 4 милијарде динара реализоване су са успешношћу од 70,8 процената уз годишњи принос од 10,9 одсто. Веома слабо интересовање забележено је за дужничке папире државе са роком доспећа од 12 месеци. Мање од 30 процената емисије ових хартија номинално вредних 3 милијарде динара реализовано је уз годишњу стопу од 12,6 процената. Протекле седмице извршни одбор Народне банке Србије повисио је референту каматну стопу за пола процентног поена на 9 процената, што ће свакако највећим купцима записа бити сигнал да очекују још веће приносе на овим хартијама.
 
Вести са берзе

„Ветеринарски завод” повећао приходе за 7,6 одсто – Један од највећих домаћих произвођача хране и лекова за животиње, „Ветеринарски завод” из Суботице, побољшао је своје пословање у првој половини 2010. године. Ова компанија је у првих шест месеци текуће године забележила пословне приходе од 1,2 милијарде динара, што је раст од 7,6 процената у односу на исти период протекле године. Ипак, упркос расту прихода, пословна добит овог предузећа је смањена 16 одсто у односу на прва два квартала 2009. године и износила је 80,2 милиона динара. Већински власник суботичке компаније је „Сојапротеин”, који поседује 59,2 одсто акција након што је протекле године путем понуде за преузимање по цени од 600 динара стекао додатних 7,8 одсто акција. Тренутна цена акција „Завода” на Београдској берзи износи 508 динара, што даје тржишну капитализацију компаније од 1,15 милијарди динара (10,9 милиона евра).

„Привредна банка Панчево” припојена „Поштанској штедионици” – Након што је Влада Србије почетком текуће године донела одлуку о спајању „Поштанске штедионице” и „Привредне банке Панчево”, обе у апсолутном власништву државе, протекле седмице је окончан овај процес након којег пословање наставља само један ентитет – „Поштанска штедионица”. „Поштанска” је преузела и све обавезе „Привредне банке” док су акционари панчевачке банке постали акционари новоствореног ентитета. И у новоствореној банци доминантан акционар је држава, која директно или посредно преко својих институција поседује скоро 97 одсто акција. „Поштанска штедионица” је прву половину године окончала одличним бруто резултатом од 709 милиона динара (раст од 103,7 процената), док је актива ове банке на крају јуна текуће године износила 27,7 милијарди динара, што представља 1,2 одсто банкарског тржишта. С друге стране, „Привредна банка Панчево” већ дуже време представља тешког губиташа, а последњег дана јуна са активом од 5,3 милијарде динара држала је тек 0,2 одсто тржишта.

„Дијамант” преузима преостале акције „Кикиндског млина” – Након што је пре две седмице у великој мери консолидовао власништво у „Кикиндском млину”, куповином акција на Београдској берзи, већински власник ове компаније, зрењанинска уљара „Дијамант”, упутио је понуду за преузимање којом намерава да откупи и 3,3 одсто акција од преосталих мањинских акционара. Понуда је отворена закључно са 28. септембром, а сваком акционару који изврши депоновање биће исплаћено 30.002 динара по акцији. С обзиром на веома висок власнички удео „Дијаманта” и повезаних лица у овом преузећу које се бави складиштењем, чувањем и прерадом жита, може се очекивати да већински власник, кога контролише хрватски „Агрокор”, након окончања понуде у потпуности консолидује власништво принудним откупом акција.
 
Из акционарског буквара

ДИВИДЕНДА – Дивиденда представља део профита компаније који се дели акционарима сразмерно њиховом власничком учешћу, уколико компанија послује са добитком, а управни одбор, донесе одлуку о исплати дивиденде. Право на дивиденду је једно од основних акционарских права,али је важно нагласити да исплата дивиденде није обавеза компаније и да она може пословати позитивно а нето резултат не расподелити акционарима. У развијеним тржишним економијама уобичајено је да компаније које расту и брзо се развијају не исплаћују дивиденду већ реинвестирају остварени профит, док зреле компаније са јаким готовинским током исплаћују дивиденду на годишњем нивоу. У Србији веома мали број акционарских друштава исплаћује значајну дивиденду у новцу,што је директна последица ниског нивоа акционарске свести, слабе примене принципа корпоративног управљања и неразвијеног тржишта капитала уопште.
Уз подршку Нафтне индустрије Србије
 
Добитник недеље

Акције монтажног предузећа „Гоша монтажа” из Смедеревске Паланке порасле су протекле седмице преко 40 процената, с малим прометом, окончавши недељу на нивоу 3.678 динара,што је највиша вредност ових акција у више од годину дана. Ова компанија остварила је у протеклој пословној години рекордне пословне резултате – добит од 263,8 милиона динара и пословне приходе од 1,34 милијарде динара. Велики део нето резултата, у висини од 1,7 милиона евра, исплаћен је акционарима у виду дивиденде,што је један од ретких светлих примера дивидендне политике на домаћем тржишту. Током ове недеље објављено је да је управни одбор овог акционарског друштва заказао за 2. октобар ванредну скупштину акционара на којој ће се расправљати и о усвајању новог оснивачког акта друштва,док ће акционари по овој одлуци моћи исказати несагласност односно тражити откуп акција од стране саме компаније.
 
Губитник недеље

Београдска веледрогерија „Срболек” изгубила је протекле седмице на вредности 23 процента спустивши се на ниво од 77 динара,што је близу историјски најниже вредности ове акције. Радници ове компаније већ дуже време штрајкују тражећи вишемесечне неисплаћене зараде и накнаде, оптужујући већинског власника за проневеру у пословању у овој некада реномираној компанији. „Срболек” послује под контролом контроверзног бизнисмена Јовице Стефановића Нинија,који је широј јавности познат по афери у зрењанинској „Југоремедији”,где је такође био доминантан акционар, али је након вишегодишњих протеста радника ипак раскинут купопродајни уговор. Историјски највишу вредност акције „Срболека” забележиле су крајем 2005. године на нивоу од 1.970 динара,када је ова веледрогерија и преузета од стране тренутног већинског власника. Након тога, уследила је корекција у вредности, док се драстичан пад и неликвидност ове хартије бележи у протекле две-три године,када су ескалирали проблеми у пословању.