Време за позитивну селекцију

Међународни конкурс за архитектонско решење за центар за промоцију науке у Блоку 39,у Новом Београду, који се отвара у среду, конкурс за директоре 40 научноистраживачких организација у Србији, као и рекордан број пријављених пројеката за циклус финансирања за период 2011–2014. обележавају крај лета у српској науци, каже у интервјуу за „Политику” потпредседник владе за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић.

У министарство су стигли предлози пројеката за период од 2011. до 2014. године, а број пријављених истраживача повећан је за 50 одсто. „Пријавило се четири хиљаде нових истраживача, 1.700 младих и нешто више од две хиљаде професора и предузетника. Почиње процес међународне независне рецензије, како бисмо били сигурни да наша држава финансира само пројекте који имају доказани научни и привредни ефекат”, наводи Ђелић.

Да ли ће се остварити план из научне стратегије да у Блоку 39 буде и кампус техничких факултета, иако су њихови декани били ближи решењу да се прошире већ постојећи капацитети на факултетима?

Наша амбиција је да изградња објекта центра за промоцију науке обележи не само Београд већ и целу Србију. Да, попут Билбаоа с музејом Гугенхајм, ставимо наш град и земљу на радар светске архитектуре. Међународни конкурс ће трајати до краја ове године. Замишљено је да Блок 39 постане модеран кампус науке и уметности. Ту је већ ФДУ, а разрађујемо планове и за остатак Универзитета уметности. Што се тиче техничких факултета, око једнога се слажемо. Недопустиво је да врхунски студенти уче у учионицама из тридесетих година прошлог века. У Блоку 39 или на неком другом месту биће неопходно да се у догледно време изврши значајно унапређење услова рада техничких факултета, јер они представљају добар део будућности наше нације.

Када очекујете да ће центар бити готов, колико ће коштати и да ли су рађене студије исплативости тог објекта?

Очекујемо да ће центар, који ће бити завршен до краја 2012, годишње посетити око 200.000 ђака и одраслих. Имаћемо серију атракција попут планетаријума, где ће се гледати еволуција свемира, али и едукативни филмови у три димензије. Укупна вредност пројекта је око 20 милиона евра. Део оперативног буџета центра биће обезбеђен кроз разумне цене улазница али и организације конференција и других догађаја.

Кажете да ће избор за директоре научних институција бити отворен и неполитизован, значи ли то да тај принцип до сада није био пракса у српској науци?

Прошлог петка смо одржали пленарну седницу с председницима свих управних одбора, да им назначимо да желимо да рокови конкурса и услови буду такви да сви заинтересовани могу да се пријаве, а не само инсајдери.

Зар конкурси нису јавни?

Јесу, али ми се чини да су рокови понекад прекратко постављени и да неки и даље мисле да су им позиције загарантоване само зато што дуго владају у институту. Нећемо прихватити ниједан предлог за који нисмо уверени да је резултат широке и фер утакмице.

Како ћете се уверити?

Нужни су довољан број квалитетних кандидата и објективни критеријуми по којима ће их конкурсне комисије рангирати. Овај избор је нарочито важан јер 1. јануара почиње нови циклус финансирања наше науке, за који је обезбеђено 400 милиона евра ванбуџетских средстава за инвестиције у инфраструктури. Директори института ће имати велике могућности да унапреде нашу научну и технолошку конкурентност. Кроз поменуте инвестиције, Србија недвосмислено ставља до знања да покреће стање с мртве тачке. Погледајмо пример генетичара Стојковића који се вратио из иностранства. У Крагујевцу ће на његов предлог бити изграђен центар за истраживање матичних ћелија вредан девет милиона евра. Градићемо око оних који су по светским критеријумима постигли значајан резултат. Долази време позитивне селекције у српској науци.

Александар Апостоловски