Скраћена сенка армије, можда и судства

Од нашег специјалног извештача
Истанбул, 13. септембра – Турски бирачи одобрили су контроверзне уставне промене и конзервативном премијеру Реџепу Тајипу Ердогану омогућили важну политичку победу уочи парламентарних избора јула наредне године.
Премијеров саветник не мора више да се брине за „ментално здравље и патриотизам” оних који су се противили јучерашњем референдуму о променама октроисаног устава који је армија оставила после војног удара 1980: 58 одсто бирача подржало је промене за које предлагачи кажу да Турску приближавају демократским стандардима Европске уније.
Ердоган, који је ноћас прогласио победу и одмах после тога разговарао телефоном са Бараком Обамом, одмах је изјавио: „Референдум је преломна тачка демократије и отвара нову и светлу будућност. Они који жуде за војним ударима осуђени су да изгубе.”
Референдум о 26 амандмана претворио се у бојиште између владе – коју предводи све јача класа посвећених исламских верника, и традиционалне секуларне елите – која је некада држала лавовски комад моћи и сматра се чуваром принципа републике из времена Ататуркових реформи 1923.
Изгласане промене сада скраћују дугу сенку коју је армија деценијама бацала на националну политику па је, заказујући референдум тачно на 30. годишњицу удара 1980, Ердоган бираче желео да упозори на трауматску прошлост.
Бирачи, који су 2002. премијерову Партију правде и развоја (АКП) први пут довели на власт, прихватили су Ердоганов аргумент. Велики реформатор муслиманског света, како АКП себе представља, уверила је већину Турака да њихов лидер није деспот већ им демократским променама отвара пут ка ЕУ.
Усвајање промена је сигнал да су Турци после више генерација – током којих су армију доживљавали као чувара кемализма – засићени уплитањем војске у политику и да све мање верују онима који сматрају да је очување секуларизма важније од продубљивања демократије.
Ради се о одлучном кораку да се Турска извуче из туторства армије. Војни удар 1980, познат као Операција бајрак (застава), умногоме је одговоран за анархију која је потом захватила Турску. Током бурне кампање Ердоган је зато највише инсистирао управо на чишћењу земље од легата војске.
Ердоганова једнопартијска влада, која осам година управља Турском,  истиче да су амандмани у складу са захтевима за чланство ЕУ јер армију стављају под стриктнију контролу цивилних судова.
Редизајнирање високог судства је трн у оку секуларне опозиције која тврди да ће измењени начин избора судија омогућити да АКП преко већине у парламенту успостави контролу над високим судством које је, рецимо, оборило премијеров закон о укидању забране на ношење исламске покривке за жене – хиџаба – у школама и на универзитетима.
Реформе у Уставном суду и Високом комитету судија и тужилаца омогућавају председнику Турске –Абдулаху Гулу АКП-а – и другим телима владе АКП-а да именују већину судија и тужилаца. АКП тако добија готово комплетан монопол на сва три огранка власти.
Промене у судству могу да имају готово револуционарне последице и прете да додатно поделе турско друштво, тврди поражена страна.
„Охрабрена успехом, владајућа странка ће се још мање обазирати на другу страну политичког спектра, док ће опозиција морати да буде оштрија да би се супротставила влади”, каже данас „Политици”  утицајни коментатор „Хуријета” Јелчин Доган.
Опозиција такође страхује од Ердоганове намере да се, на таласу референдумске победе, економског бума и претварања Турске у регионалну силу, одмах врати на стари план писања потпуно новог устава.
Амандмани које је предложио АКП тичу се питања једнакости пред законом, приватности, права на смештај и путовање, заштите права породице и деце, колективних уговора, правила функционисања политичких партија, увођења омбудсмана за активности владе, парламентарног президијума, судства, Уставног суда, Високог комитета судија и тужилаца и утирања пута за суђење лидерима војног удара пре 30 година.
Европска унија поздравила је усвајање амандмана, али је истовремено дала до знања да ће пажљиво пратити развој ситуације.
Без обзира на критике, АКП је и овом приликом показао да је најбоље организована странка у Турској  и да су њени активисти мотивисанији од других, чиме је проширен и консолидован утицај у разним сферама турског институционалног живота.
Спекулише се и да би Ердоганов референдумски успех могао да води отварању преговора са курдским групама, са циљем да се оконча дуг и крвав сукоб курдских националиста и турске државе.
Тензија се јуче највише осетила управо у провинцијама са већинским курдским становништвом где су локалне партије позвале на бојкот у знак протеста што предложене промене не поправљају права етничких мањина. Апел је утицао да је одзив бирача био 77 одсто, мање од очекиваног.
„Ердоган наставља да гигантски проблем Курда гура под тепих”, каже Доган. „Он мора да одговори на питања. Прво, да ли уопште има решење, и, друго, да саопшти шта је решење.”
Ердогану су победу донели бирачи из Истанбула и Анкаре, као и из источних и централних делова – традиционалних упоришта руралног конзервативизма – док су гласачи са Егеја и Медитерана већински били уз Кемала Киличдароглуа, лидера главне опозиционе Републиканске народне партије коме је, уз процедурално објашњење, јуче онемогућено да гласа.
Широм земље је због разних инцидената ухапшено близу 140 особа.
Кругови бизниса углавном су задовољни јер су сматрали да би одбијање реформи затровало турску политику довољно да уплаши инвеститоре и успоре спектакуларан економски раст. 
Нема сумње да је отисак Ердогановог личног печата на Турску  убедљивији од оставштина његових претходника. Премијер сада легитимно може да каже да је не само омогућио бум економије и драматично појачао глобални статус Турске, већ и да је земљу приближио демократији као нико пре њега.
Било је то довољно за јучерашњу победу. По свему судећи биће довољно и за нову на парламентарним изборима за осам месеци.
Бошко Јакшић