Бесмртни Петар Пан

Зоран Ђудуровић и Јована Лазић, студенти Факултета драмских уметности у Београду, снимају документарни филм о прерано преминулом уметнику Душану Герзићу Гери (1961 – 1998), једном од актера "новог таласа" домаће уметничке сцене. Током осамдесетих година прошлог века, као графички дизајнер, Душан Герзић је сарађивао са групама "Електрични оргазам", "Хаустор", "Идоли", "Екатерина Велика" и другим, као и са уметницима окупљеним око Студентског културног центра, где је имао изложбе "Цртеж" и "Нове фреске".

– Овај филм снимам у оквиру предмета документарни и наменски филм, а основна идеја је да проверим може ли уметник себи обезбедити бесмртност, нарочито у овом случају, када је уметник преминуо млад. Сви ми који се бавимо уметношћу ваљда мислимо да ћемо својим делом осигурати бесмртност – каже Зоран Ђудуровић, редитељ, који ће уз помоћ колегинице, студенткиње драматургије Јоване Лазић снимити овај документарац.

Филм о Душану Герзићу аутори су замислили као мозаични преплет приказа његових слика и цртежа, исказа и сећања његових пријатеља из осамдесетих. У филму ће, између осталих, говорити Душанов брат Боривој Герзић, сликар Жика Поповић, Мома Мрдаковић, Миладин Јелачић, Игор Гостушки, Драган Папић...

– Морамо да признамо да нисмо много знали о Душану Герзићу. Мене је једно вече привукла изложба у Француском културном центру, ушла сам и схватила да је реч о врло интересантном уметнику. Када сам видела и монографију, разумела сам колико је Гера био снажан карактер и како је имао занимљиву биографију. О њему су написане две књиге, а француски редитељ Жан-Марк Бар снимио је, према Гериним годинама живота у Паризу, филм "Љубавници" – каже Јована Лазић.

Редитељ Зоран Ђудуровић напомиње да је прича о животу Душана Герзића заправо прича о Петру Пану, јер и Гера је био фасциниран младошћу, баш као и овај цртани јунак.

– Мени је било посебно занимљиво када нам је Жика Поповић показао цртеже које су он и Гера радили, замишљајући како ће изгледати када буду имали 50 година – каже Ђудуровић.

Јована и Зоран су много тога слушали о духу осамдесетих, уметничком потенцијалу људи који су тада били у њиховим годинама, непоновљивим кућним журкама, изложбама у СКЦ-у, "новом таласу"...

На питање препознају ли нешто од Герзићевог духа у својој генерацији, аутори документарца који ће се, вероватно, једноставно звати само "Гера", кажу да се данас млади помало плаше да буду радикални.

Душан Герзић је завршио Факултет примењених уметности у Београду, а потом је два семестра завршио на Школи лепих уметности у Паризу, у класи професора Владимира Величковића. Три године је живео у Њујорку, где је у Галерији "48" приредио самосталну изложбу (1989). У Париз се враћа 1991. године, где је живео и радио наредних шест година. Излагао је самостално, као и на колективним изложбама у Француској, а у Београд се вратио 1997. године када је изложио своје цртеже у Срећној галерији СКЦ-а. Преминуо у јануару 1998. године, а након тога у Београду и Бањалуци приређено је неколико његових постхумних изложби. Последња је била прошле године у београдској галерији "Хаос", када је представљена изложба Гериних цртежа под називом "Номад", метафорично указујући на његове селидбе и живот између Београда, Париза и Њујорка.

Монографију посвећену Душану Герзићу, у којој је приказано више од половине његових радова, приредио је његов брат Боривој Герзић. У уводном делу је објаснио да током Душановог живота није било лако одредити о каквом је сликару реч, изузев да је био врло талентован, у чему су се критичари сложили…