Besmrtni Petar Pan

Zoran Đudurović i Jovana Lazić, studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, snimaju dokumentarni film o prerano preminulom umetniku Dušanu Gerziću Geri (1961 – 1998), jednom od aktera "novog talasa" domaće umetničke scene. Tokom osamdesetih godina prošlog veka, kao grafički dizajner, Dušan Gerzić je sarađivao sa grupama "Električni orgazam", "Haustor", "Idoli", "Ekaterina Velika" i drugim, kao i sa umetnicima okupljenim oko Studentskog kulturnog centra, gde je imao izložbe "Crtež" i "Nove freske".

– Ovaj film snimam u okviru predmeta dokumentarni i namenski film, a osnovna ideja je da proverim može li umetnik sebi obezbediti besmrtnost, naročito u ovom slučaju, kada je umetnik preminuo mlad. Svi mi koji se bavimo umetnošću valjda mislimo da ćemo svojim delom osigurati besmrtnost – kaže Zoran Đudurović, reditelj, koji će uz pomoć koleginice, studentkinje dramaturgije Jovane Lazić snimiti ovaj dokumentarac.

Film o Dušanu Gerziću autori su zamislili kao mozaični preplet prikaza njegovih slika i crteža, iskaza i sećanja njegovih prijatelja iz osamdesetih. U filmu će, između ostalih, govoriti Dušanov brat Borivoj Gerzić, slikar Žika Popović, Moma Mrdaković, Miladin Jelačić, Igor Gostuški, Dragan Papić...

– Moramo da priznamo da nismo mnogo znali o Dušanu Gerziću. Mene je jedno veče privukla izložba u Francuskom kulturnom centru, ušla sam i shvatila da je reč o vrlo interesantnom umetniku. Kada sam videla i monografiju, razumela sam koliko je Gera bio snažan karakter i kako je imao zanimljivu biografiju. O njemu su napisane dve knjige, a francuski reditelj Žan-Mark Bar snimio je, prema Gerinim godinama života u Parizu, film "Ljubavnici" – kaže Jovana Lazić.

Reditelj Zoran Đudurović napominje da je priča o životu Dušana Gerzića zapravo priča o Petru Panu, jer i Gera je bio fasciniran mladošću, baš kao i ovaj crtani junak.

– Meni je bilo posebno zanimljivo kada nam je Žika Popović pokazao crteže koje su on i Gera radili, zamišljajući kako će izgledati kada budu imali 50 godina – kaže Đudurović.

Jovana i Zoran su mnogo toga slušali o duhu osamdesetih, umetničkom potencijalu ljudi koji su tada bili u njihovim godinama, neponovljivim kućnim žurkama, izložbama u SKC-u, "novom talasu"...

Na pitanje prepoznaju li nešto od Gerzićevog duha u svojoj generaciji, autori dokumentarca koji će se, verovatno, jednostavno zvati samo "Gera", kažu da se danas mladi pomalo plaše da budu radikalni.

Dušan Gerzić je završio Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, a potom je dva semestra završio na Školi lepih umetnosti u Parizu, u klasi profesora Vladimira Veličkovića. Tri godine je živeo u Njujorku, gde je u Galeriji "48" priredio samostalnu izložbu (1989). U Pariz se vraća 1991. godine, gde je živeo i radio narednih šest godina. Izlagao je samostalno, kao i na kolektivnim izložbama u Francuskoj, a u Beograd se vratio 1997. godine kada je izložio svoje crteže u Srećnoj galeriji SKC-a. Preminuo u januaru 1998. godine, a nakon toga u Beogradu i Banjaluci priređeno je nekoliko njegovih posthumnih izložbi. Poslednja je bila prošle godine u beogradskoj galeriji "Haos", kada je predstavljena izložba Gerinih crteža pod nazivom "Nomad", metaforično ukazujući na njegove selidbe i život između Beograda, Pariza i Njujorka.

Monografiju posvećenu Dušanu Gerziću, u kojoj je prikazano više od polovine njegovih radova, priredio je njegov brat Borivoj Gerzić. U uvodnom delu je objasnio da tokom Dušanovog života nije bilo lako odrediti o kakvom je slikaru reč, izuzev da je bio vrlo talentovan, u čemu su se kritičari složili…