Историјски међаш

Ватерполиста Вања Удовичић је потписао једногодишњи уговор са загребачком Младошћу. Капитен српске репрезентације играће за хрватски клуб!

То је догађај који би могао да буде симболични међаш у односима између две бивше југословенске републике. И то не само у спорту, него и у општој историји.

Ето, после две деценије попреког гледања, ратовања, оптуживања, сумњичења и свакојаких пребацивања почело је да се креће нормалним колосеком. А спорт је област на коју смо и ми и они посебно осетљиви.

И ако то буде прихваћено, и овде и тамо, као да је у питању одлазак спортисте у било коју земљу или као долазак појачања из било које земље, онда је то добар знак. А Вања Удовичић је посебно место обезбедио и пре приступања Младости.

После пет година у Италији, од којих је прве две провео у Посилипу из Напуља, а преостале три у Про Реку из Ђенове, а то су највећи тамошњи клубови, понуђено му је да игра за италијанску репрезентацију!? Ту понуду је оценио као непристојну па ју је одбио.

За узврат за најбољег играча прошлогодишњег Светског првенства, одиграног у Риму (Србија шампион) и овогодишњег Европског првенства у Загребу (наша репрезентација освојила бронзану медаљу) више није било места у клубу који је првак Европе.

Мимо своје воље, Вања Удовичић морао је да напусти и клуб у којем је поникао − Партизан. После смене руководства нова управа „црно-белих” је тада закључила да клубу прети катанац и зато је одлучила да распрода први тим, иако је то била изузетно талентована генерација, која је баш тада стасала.

И због више силе Вања Удовичић (рођен 1982. у Београду), тада већ репрезентативац, прешао је у Јадран из Херцег Новог, који је с правом почео да циља европски врх. После две успешне године преселио се у Италију.

Без обзира на велике обавезе које имају врхунски спортисти: тренинзи два пута дневно, вишемесечне припреме с репрезентацијом (овог лета су наши најбољи ватерполисти радили готово сто дана) и клубовима, путовања на утакмице из града у град, стигао је да заврши и факултет.

Дипломирао је на Факултету организационих наука у Београду. Вероватно је један од последњих примера да спорт и школа могу заједно, посебно у ово време када је много примамљивије имати новац, него диплому. Жеља и упорност, а највише само опредељење да заврши факултет довољно говоре о његовој зрелости и ширини погледа на свет.

А у репрезентацији је од 2002. и Светског купа у Београду. Није било нимало лако да се избори место у тиму у коме су биле све саме звезде светског ватерпола: Вујасиновић, Савић, Шапић, Икодиновић...

Вања Удовичић је и у ватерполу положио све испите: Лига шампиона, Европско првенство, Светско првенство, Светска лига, Светски куп. То су такмичења на којима је освајао прво место. Злато му недостаје још само са олимпијских игара, мада ни ту није падао − има сребро и бронзу. Лондон 2012. је прилика да попуни збирку и зато је важно да буде у јаком клубу јер је неопходан нашој репрезентацији.

Иван Цветковић