Мине потресају Кривељане

Бор – Пензионисани минер, Љубиша Ћосићсвакодневно стрепи од минирања на површинском копу рудника Велики Кривељ. Село му се зове као и рудник у коме је радио до пре неколико година, а у његовом дворишту, удаљеном мање од 500 метара од највећег рудника Борског комбината, испуцали су сви зидови и на кући и просторијама за смештај стоке.

Минер Љубиша је требао одавно да се пресели у насеље Бањица, шест километара северно од Великог Кривеља. Не помаже му што упорно понавља да живи у опасној, такозваној санитарној зони и да је једини који још није из ње пресељен. Надлежни не схватају колика опасност прети том човеку и његовој породици, а још пре четири године су обећали да ће га преселити „у наредних седам дана“.

Вапије Љубиша Ћосић баш као и његов сељанин Крста Јанковић, такође бивши рудар. Његова двоспратна кућа је у мање опасној зони, али су јој зидови такође опасно испуцали од потреса изазваних минирањем. Крста је у Борском комбинату провео 42 године. Жалио се надлежнима, али нико му није помогао. Председник Месне заједнице у селу Новица Журкић каже да у Кривељу има 40 таквих невољника, са испуцалим зидовима кућа, стаја и кошева. Мање опасна мониторинг зона са ширењем копа рудника постаје све опаснија. Надлежни не реагују на прави начин, а на то их обавезује просторни план села посебне намене, усвојен још 29. децембра 1993. године. Тада су Кривељанима врло прецизне гаранције дали и Борски комбинат и држава Србија.

Говорило се како нико у целој бившој СФРЈ, није добио тако добар план заштите. У Бору су имали пуно разлога да буду „попустљиви” према житељима овог села. И због новог великог рудника и због борске „Јаме“ која досеже и до атара овог села, и због новог рудника Церово, и због старог каменолома, чији су калцијум карбонат још Французи употребљавали у процесу топљења бакра. Чак четири рудокопа у једном селу, као ретко где у свету! А у њима и у Бору радили су искусни рударски вукови из Кривеља. Село је тада имало 3.000 становника, а 500 њих је зарађивало копајући и прерађујући бакар у великом Борском комбинату.

Бор је своју будућност видео у Кривељу, у рудницима Велики Кривељ и Церово. Велики површински коп у Бору, отворен давне 1903. године, био је тада на издисају.

Очекивао се велики препород села, уз помоћ Бора, али то се није догодило. Истина, пре 17 година, када је просторни план села усвојен, кренуло је да боље не може бити. Градило се насеље Бањица, да се у њега преселе угрожени, правио се сеоски водовод. Али, стигле су санкције, па војна агресија, па неуспеле приватизације Борског комбината. Све планиране градње у Бору и Кривељу су успорене.

Рудокопи се шире, а село узмиче. Време је за узбуну, процењују Кривељани. Председнику Месне заједнице Новици Журкићу придружили су се Драгослав Николић, Паун Јанковић и Драгомир Драгић, угледни стручњаци Борског комбината бакра и људи који су се упорно борили да Кривељ добије узорну еколошку заштиту и да се развија упоредо са Борским комбинатом. Алармантно је, веле, да је четвртина села прекривена коповима и јаловином. Да дим из борске топионице бакра ветар наноси највише и најчешће на Кривељ, да прети опасност од колектора отпадних флотацијских вода, од рудничке прашине, од експлозија које „тресу“ грађевине. Број становника смањен је на трећину, комунална изградња замрла.

Онај просторни план је заборављен. Бор и држава дугују Кривељу више од милион и по долара за неиспуњене обавезе. Насеље Бањица није завршено, сеоски водовод такође. Кривељ је потребан држави због бакра, а држава је заборавила Кривељ.

– Тако више не иде – каже Драгомир Драгић, човек који је својевремено највише утицао да Кривељани „пробуде“ државне институције да би узеле у заштиту „најбакарније“ српско село. – Сада опет сви говоре о развоју Бора, под државном заштитом, и о инвестицијама вредним око 500 милиона долара, а Кривељ, који Бору сада даје највише бакра, нико више не помиње. Занемарена је и законска обавеза да се кривељски просторни план ревидира, у складу са насталим променама.

Држава је ту обавезу, као главни гарант кривељског просторног плана, прихватила и мора је испунити – поручују Кривељани. И због бакра као стратешке сировине, и због Кривеља и четири његова рудокопа. Да и Кривељу помогну његовим бакром, а не да га муче њиме.

Стојан Тодоровић

-----------------------------------------------------------

Предизборна обећања

Председник МЗ Новица Журкић каже да Кривељани сада највише очекују од директора Борског комбината бакра Благоја Спасковског. Уочи последњих ванредних избора у Бору он је два пута боравио у Кривељу, предводећи коалицију са министром Динкићем, и обећао да ће Кривељ „процветати“. Али, изневерио је убрзо. Није дошао када је ово село претрпело велику штету од отровног борског топионичког дима.

Новинарима се после „бунта у селу“, уместо Спасковског, обратио Звонимир Милијић, његов помоћник за квалитет и екологију. Рекао је да има пуно неиспуњених обавеза према Кривељу, али да ће их Бор испунити. У току је припрема елабората о дејству рударских минирања на потресе у селу. Када стручњаци Рударско-геолошког факултета из Београда буду завршили мерења, биће предузете и све друге мере.